Кина – сигурна кућа за немирне Американце

Кинези су народ која нема гене за спортове попут фудбала и кошарке, али радом и упорношћу покушавају да буду што ближе Европи и Америци.

Од краја прве деценије овог века Кина је све привлачнија за америчке кошаркаше који нису више у могућности да играју у НБА.

Један од првих кошаркаша који је дошао у ЦБА, а у НБА је имао статус звезде, био је Стефон Марбери који је 2010. године потписао уговор са Шанћијем.

Данас, Марбери је икона у Кини, кошаркаш који има споменик и који је са Пекинг Даксима освојио три титуле 2012, 2014. и 2015. године.

Бивши кошаркаш Њујорк Никса био је познат као проблематичан момак, а у Кину је отишао са 33 године и играо је све до 2018. када је увелико ушао у пету деценију.

Кинеска лига велику експанзију доживела је 2012. године када је Трејси Мекгрејди, један од најбољих поентера у историји НБА, одлучио да оде у Ћингдао Иглсе.

Мекгрејди је до тог тренутка већ био суперстар у Кини јер је играо заједно са Јао Мингом у Хјустон Рокетсима, а доласком да игра у ову државу још више је добио на популарности.

После Ти-Мека све више и више Американаца, али и генерално странаца из других делова Азије, па чак и Европе почело је да долази у Кину.

Сезона у ЦБА траје неколико месеци, знатно краће него у Европи или у НБА, новац је приближно исти, ако не и већи у односу на Стари континент, те су многи бирали „лакши пут“.

Поред Мекгрејдија и Марберија, пут Кине отишао је и Гилберт Аринас – некадашњи Ол-стар и кошаркаш који је просечно бележио и 30 поена у НБА.

Аринас је играо у Шангају сезоне 2012/2013 и 2013/2014. Мало после њега у исту екипу дошао је и проблематични Мајкл Бизли.

Некадашњи други пик на НБА драфту није могао да се избори за уговор у НБА и срећу је пронашао у Кини.

Теренима у овој азијској земљи бриљирали су Џимер Фридет, Брендон Џенингс, Ендру Гаудлок, Лорензо Браун, Вил Бајнам, Маршон Брукс, Ендру Блеч, Пу Џетер, Дариус Адамс, као и Екпе Јудо, Амаре Стодемајер, Ленс Стивенсон, Дерик Вилијамс...

Листа је још дужа, кроз Кину је претходних година прошло више од 100 странаца, међу којима је највише Американаца, али има и Литванаца, Срба (Мирослав Радуљица), Француза, Аустралијанаца, Иранаца, Црногораца...

Сви набројани кошаркаши имају велики таленат, неки и данас играју на врхунском нивоу, али једноставно нису могли да се изборе за место у НБА, а опет нису хтели ни пут Европе где је притисак много већи.

Рекорде у лиги углавном држе странци, па је тако Ерик Мекалум на једном мечу постигао 82 поена, а редовно се виђају партије од 40, 50, 60 или 70 поена.

Кошарка у Кини никада неће бити на врхунском нивоу, генетика то не дозвољава овој нацији, али челници ЦБА потрудили су се све да учине лигу квалитетном.

Толико да су у једном тренутку клубови кренули да претерују са странцима. Врху државе то се није свидело и 2019. уведена су нека строга правила.

Од ове сезоне у сваком клубу могу да буду регистрована четири страна кошаркаша. Међутим, на свакој утакмици, у саставу могу да буду присутни само двојица од укупно 12 играча.

Ту није крај ограничењима. У једном тренутку на терену може да игра само један странац, али овде има изузетка.

Кинеске екипе могу да користе и другог странца на паркету, али под два услова – уколико су у претходној сезони били међу четири најгора тима у лиги и само током прве три четвртине.

Тренутно у Кини игра 39 странаца, међу којима је и наш Мирослав Радуљица, а до скоро је био и Владимир Штимац који је слободан кошаркаш.

Само четири екипе имају по једног странца, четири имају по три, док преосталих 11 у саставу има два кошаркаша која нису рођена у Кини.

У лиги је много бивших НБА кошаркаша, попут проблематичног О Џеј Меја, Вилсона Чендлера, Брендона Пола, Мариса Спејтса, Сонија Вимса...

Пронашли су се у ЦБА, велики притисак не постоји, доминантни су у односу на Кинезе, бележе сјајне бројке, а имају милионске уговоре – Мека.

► Најбољи играч на Јадрану „заробљен“ између Партизана и Црвене звезде

► Вечити ривали у потрази за хемијом

► Шампионска математика Душка Вујошевића /видео/