Памтићемо је и по потпуном или делимичном затварању позоришта, биоскопа и других установа културе и по отказивању највећих светских и домаћих културних манифестација, попут филмских фестивала у Кану и Карловим Варима.
Карантин и локдаун донели су проблеме многим уметницима, јер су остали без публике, али и без ангажмана и прихода. У позориштима се играју матине представе, изложбе се постављају без свечаних отварања, а музеји, уз монографије, продају маске с репродукцијама дела из својих колекција.
Виртуелне представе и концерти
У фебруару је „велика четворка Недеље моде“ (Лондон, Париз, Њујорк и Милано) успела да задржи свој традиционални формат, али већ у априлу, у јеку пандемије и карантина, Московска недеља моде била је принуђена да се пресели на интернет. На јесен је мало дизајнера било спремно да уживо прикаже своје креације, а већина се ограничила на виртуелне модне ревије. Код неких од њих су чак и пистом шетали дигитални модели.
Луксузне марке, а за њима и масовни брендови, смањили су производњу: нарушен је ланац испорука у земље трећег света. Ова година подстакла је и интересовање за дигиталну одећу: виртуелне одевне комаде који вас улепшавају за фотографије на Инстаграму.
Холивуд
Холивуд је обуставио снимања и премијере. Због нових правила безбедности продукција филмова и серијала је замрзнута или је успорена („Аватар“, нови „Матрикс“, нова сезона „Вешца“). Исто је и с дистрибуцијом дугоочекиваних пројеката: померене су премијере филмова „Црна удовица“ са Скарлет Јохансон, „Чудесна жена 1984“ с Гал Гадот, „Тенет“, „Мулан“.
Америчка филмска академија је поред тога што је доделу „Оскара“ одложила за април, уместо традиционалног фебруара, изменила и правила за номинације. Сада, чак и ако филм није приказан у биоскопима због пандемије, може да претендује на награду. А нови критеријуми инклузивности, којима од 2024. године треба да одговарају филмови у главној номинацији, изазвали су мноштво спорова.
Дејтинг
Сви смо се већ навикли, иако нерадо, на физичку дистанцу, одсуство руковања, загрљаја и пољубаца у јавној комуникацији.
Још у марту су велике апликације за упознавање саопштиле да им је нагло порастао број корисника. Раније је упознавање преко интернета било некако нерадо признавано, парови су измишљали приче о томе како су се срели у клубу, на концерту, или на путовању. Сада је све то нормално – другу половину на интернету траже многи. До реалног сусрета потребно је дуго се дописивати, или разговарати преко екрана.
Зум
Недавно је популарни сервис за видеоконференције „Zoom“ поново је забележио квартални рекорд зараде (више од 777 милиона долара), а у целини је профит компаније због пандемије повећан стотину пута. И то без обзира на одлив корисника на друге платформе и осетљивошћу сервиса на хакерске нападе. Веома добар резултат за фирму, за коју су до фебруара чули само ретки појединци.
Видео-конференције постале су, вероватно, једна од главних тенденција карантина: испоставило се да за њих постоје и посебна правила понашања (на пример, кад говорник заћути треба да укључи камеру, уколико је то учинио и његов саговорник), савети како боље изгледати (специјалне округле лампе и гомила књига под ноутбуком, како би камера била у висини очију).
Изолација
Дуготрајан боравак код куће није подстакао на креативност само уметнике него и обичне људе, а један од феномена који је постао посебно популаран током протеклих годину дана јесу такозвани флешмобови, који су многе развеселили током карантинских дана.
Интернетом је, рецимо, пролетос кружила акција #изоизоляцијя у којој су људи објављивали своје карантинске верзије дела познатих сликара.
Касније је лансиран и #pillowchallenge, који је подразумевао креирање хаљина од обичних јастука и каиша.
Сајбер спектакли
У карантину су многа позоришта покушала да направе представе директно у формату видеоконференције. Ипак, многи руководиоци позоришта широм света признају да је боље играти и пред 25 одсто попуњене сале, него пред невидљивом публиком на интернету.
Маске
Од марта су маске животна неминовност. Њихова производња је пренета не само на медицинске фабрике. Своје варијанте с репродукцијама у продају су пустили многи музеји, рецимо Народни музеј у Београду, Руски музеј, Музеј лепих уметности „А. С. Пушкин“ и многи други. Посебан успех имала је маска Третјаковке са симболичним натписом „Ненавсегда“ (Није заувек), посвећен истоименој изложби.
Нетфликс
Наредна година ће бити огроман изазов када је реч о класичној филмској продукцији која, у склопу огромне индустрије, на различите начине прати промене које су донеле нове технологије.
Услед замрзнуте биоскопске дистрибуције и бројних пројеката стриминг платформи, експерти претпостављају да ће на списку номинованих за „Оскаре“ бити више филмова такве производње. Рекордан број номинација предвиђају „Нетфликсу“. Посебно се истичу „Суђење Чикашкој седморици“ са Сашом Бароном Коеном и Едијем Редмејном, „The Devil All The Time“ с Томом Холандом и Робертом Патисоном, као и „Поноћно небo“ Џорџа Клунија.
Онлајн
Сви који су могли отишли су на интернет и покушавали да измисле нове формате како би остали у вези са гледаоцима и слушаоцима. На интернету широм света одржано је мноштво добротворних онлајн-маратона. У позориштима и музејима су приређивали читања, дискусије, екскурзије и песничке маратоне.
Током карантина појавили су се неочекивани рекордери. Пренос легендарног „Крцка Орашчића“ Бољшој театра у прва 24 сата видело је више од 800.000 гледалаца. Представе театара Русије у пројекту „Велика гостовања“ окупиле су петомилионски аудиторијум. Разне онлајн екскурзије и други видео-записи на Јутјуб каналу Третјаковке за годину дана видело је 4,6 милиона корисника.
Скринлајф
Број филмова и серијала који су снимљени на дистанци камерама геџета повећан је неколико пута. Један од најистакнутијих је серијал „Окајани дани“ Семјона Слеакова. У алманаху од десет новела о људима у самоизолацији приказане су забавне приче, у којима учествују Ана Михалкова, Тимофеј Трибунцев, Фјодор Бондарчук, Марија машкова, Павле Деревјанко.
На Нетфликсу је 15. октобра лансирана серија „Социјална дистанца“, снимљена током карантина, која прати како су се породице, пријатељи и парови носили с изолацијом у првим месецима пандемије и како им је технологија омогућила да одржавају контакт.
Онлајн преноси
Током неколико месеци у карантину било је много онлајн-преноса. Наступ италијанског тенора Андрее Бочелија у Миланској катедрали поводом Ускрса видело је до данас више од 41 милион гледалаца.
Концерт руског пијанисте Дениса Мацујева у празној сали „Чајковски“ погледало је више од четири и по милиона људи.
„Ни најгенијалнија техника не може да замени реакције публике у сали. То је онај допинг без којег ја не могу. Без тога је тако тешко сада“, рекао је пијаниста.
Фестивали
Последњи велики светски филмски фестивал који је одржан регуларно пре увођења карантина био је Берлинале у фебруару.
Фестивали у Карловим Варима и Кану су отказани, јер њихови организатори сматрају да фестивал у онлајн форми није фестивал. Више среће имали су организатори Венецијанског фестивала, који је одржан с нешто мањим обимом програма, као и, рецимо, наш Фестивал европског филма Палић. Фестивал ауторског филма и „Слободна зона“ одржани су у комбинованом издању – део програма је приказан у биоскопима, а део онлајн.
Многима је велико разочарење било отказивање Међународног београдског сајма књига, иако су се издавачи потрудили да током јесени организују сусрете са својим читаоцима, а одржано је и неколико онлајн трибина под окриљем ове манифестације.
