Према споразуму, совјетска Русија била прва у свету која је признала независност Естоније. Била је дефинисана и граница између две земље према којој су Естонији припали делови Псковске губерније, територије на десној обали реке Нарва (Лењинградска област). Територије су 1944. године враћене Русији.
Ипак, председник естонског парламента инсистира на томе да споразум наводно и данас важи и да представља „доказ да је Русија признала независност и неприкосновеност Естоније“.
Сличне изјаве он је већ имао прошле године, када је позвао Москву да врати „анексиране територије“.
У исто време естонска председница Керсти Каљулаид је подсетила да је та земља постала чланица НАТО обавезавши се да ће се одрећи територијалних претензија и да ће поштовати границе настале после Другог светског рата.
У вези с овим питањем оглашавао се и портпарол руског председника Дмитриј Песков који је рекао да у Кремљу такве изјаве сматрају неприхватљивим.
Москва сматра да је овај Споразум историјски документ и да нема правну снагу.
Споразум је и разлог и зашто две земље ни до дан данас нису ратификовале нови споразум о граници. Он је првобитно био потписан 2005. године али је приликом ратификације Талин самоиницијативно убацио у постојећи закон преамбулу у којој се позива на Тартуски споразум.
Москва је то схватила као могућност да Естонија у будућности испољи територијалне претензије и повукла потпис са споразума.
Прочитајте још:
