Резултати истраживања објављени су у часопису „Nature Communications Earth & Environment“.
У географском смислу, није реч о мору већ о највећем језеру на свету површине 371 хиљаду квадратних метара. Међутим, сваке године постаје све мање. Од деведесетих година ниво Каспијског језера опада за неколико центиметара годишње.
Немачки научници са Гисенског и Бременског универзитета су заједно са холандским геологом Франком Веселингом са одељења за науке о Земљи Универзитета у Утрехту израдили предиктивни модел измене нивоа Каспијског мора до краја 21. века.
Са каквим проблемима ће се суочити планета?
Према прорачунима немачких и холандских истраживача, ниво воде у Каспијском мору ће до 2100. године бити за 9-18 метара нижи него сада, а површина морског басена ће се смањити за 23-34 одсто, што ће проузроковати бројне проблеме у екологији, економији и политичкој стабилности региона.
„Поређења ради, уколико ниво Северног мора падне за два или три метра, приступ лукама као што су Ротердам, Хамбург и Лондон биће отежан. Рибарски бродови и контејнерски гиганти суочиће се са потешкоћама, а све земље света — са огромним проблемима. Овде говоримо о паду од најмање девет метара, у најбољем случају. У најгорем случају пад ће износити 18 метара и Каспијско море ће изгубити више од трећине своје површине“, изјавио је Веселинг.
Према мишљењу научника, ниво ограничених водених површина као што је Каспијско море, одређује се деликатном равнотежом између падавина и отицања воде, с једне стране, и испаравањем са површине језера, с друге стране. У случају Каспијског мора, они објашњавају пад нивоа мора повећаним испаравањем и губитком морског леда у зимском периоду. Ти процеси су повезани са општим повећањем суше у региону Медитерана и Централне Азије.
Аутори наводе још проблема који би могли да се погоршају у вези са падом нивоа мора. Како су рекли, то би могло да утиче на јединствене екосистеме и њихове птице селице, белуге и каспијске фоке, које одгајају своје младунце на леду на северу Каспијског мора. Исушивање најплићег северног дела басена довешће до истребљења популације фока.
Научници упозоравају да изузетно непријатне последице очекују и милионе људи који живе на обалама мора и река које се уливају у њега. Ти проблеми би, према њиховим речима, могли да погоршају политичке тензије у ионако нестабилном региону. Земље које деле акваторију Каспијског мора — Азербејџан, Русија, Иран, Туркменистан и Казахстан, мораће да закључе нове споразуме и границама и правима на риболов.
„Такав аспект климатских промена, попут пада нивоа језера, може да буде погубан као и глобални пораст нивоа мора. Потребна је моментална и координисана акција како би се надокнадило изгубљено драгоцено време. Каспијско море које се смањује могло би да буде пример решења проблема и да подстакне сличне акције у другим регионима“, пишу аутори истраживања у свом чланку.
С тим у вези, научници позивају на стварање међународне групе за језера која нестају, под покровитељством Програма Уједињених нација за животну средину која би координисала решење тог проблема.
Прочитајте још:
- Гренланд се топи, ниво океана може порасти до погубних размера – 2050. преломна за спас
- Забрињавајуће истраживање: Могуће повећање нивоа мора за више од једног метра
