Дупланчић, борац Прве пролетерске ударне бригаде, рођен је 18. октобра 1929. године у Сплиту и потекао је из угледне занатлијске породице. Отац му је био тапетарски мајстор и декоратер који се школовао у Бечу.
По завршетку школовања радио је у Сплиту и Дубровнику. По материјалном статусу Зденко Дупланчић је био обезбеђен и ушушкан, али њега је звао зов револуције и мото борбе за бољи и праведнији свет. Од ране младости припадао је напредном покрету као и његова ужа и шира породица која била је активно укључена, свако на разне начине у НОБ-у.
Мајка му је била у Анитфашистичком фронту, а његове тетке и ујаци били су активни и организовани у покрету и НОР-у (њих седморо). Двојица од њих су погинула. Тетка му је носилац Партизанске споменице 1941. године.
У кући Зденковог оца су се скривали илегалци до одласка у партизане, а у њој се скупљала и помоћ за партизане.
Као члан СКОЈ-а упућен је из сплитске бригаде која је бранила улазак Немаца и усташа из Далматинске загоре у Сплит у Прву пролетерску НОУ бригаду, у њен Други црногорски батаљон.
Као борац у бригади учестовао је у многим значајним биткама које је бригада водила како у Босни, Црној Гори. Санџаку, Србији и Хрватској.
Школовање у СССР-у и Америци
По ослобођењу земље Зденко Дупланчић је распоређен у ратно ваздухопловство. У ваздухопловству је ступио у прву класу пилотске школе у Панчеву, а после тога у први летачки батаљон у Краљевићево (данас Качарево) ради школовања у СССР. По успешном завршетку школовања маја месеца 1948. године био је распоређен на службу у Команди РВ и добио чин поручника, с обзиром на стаж и дужност у НОР-у.
Године 1954. отпутовао је у САД на школовање, у америчком школском центру за ваздухопловну електронику у држави Мисисипи.
У управи безбедности ССНО налазио се у Одељењу за везу са војним изасланицима на дужности руководиоца ваздухопловно-морнаричког одсека.
Завршио је и вишу војну ваздухопловну академију и школу за усавршавање официра везе.
Како је предстојала модернизација ЈНА набавка новог савременог наоружања Зденко Дупланчић је упућен у СССР при Амбасади СФРЈ на дужност руководиоца групе која је уговарала набавку и школовање нашег људства везаног за нову технологију у периоду од пет година.
У овом периоду интензивне војне сарадње са СССР-ом многе наше војне делегације високог нивоа боравиле су у СССР-у, које је требало прихватити и учествовати у организацији међу којима је два пута и делегација СФРЈ, на челу са Титом, боравила у СССР-у, где је Зденко Дупланчић учествовао у разговорима највишег нивоа.
За време боравка био је и члан Опуномоћства СКЈ у СССР-у као и члан колегија Амбасаде.
По доласку у земљу 1979. године постављен је за директора извоза наоружања и војне опреме у СДПР-у. С обзиром на функцију, био је у најужем руководству војно-привредног сектора ССНО, те је, када се разматрала проблематика војно-привредног сектора, присуствовао на седницама Владе, испред сектора.
Зденко Дупланчић је био и члан Комисије Владе СФРЈ за земље у развоју у којој су укључене све несврстане земље. Био је и члан Главног одбора ССРНЈ – његовог војног дела, задужен за помоћ ослободилачким покретима у свету.
Поред ових дужности Зденко Дупланчић је био у два мандата председник Комитета војно-привредног сектора и члан Комитета ССНО.
Обављајући поменуте дужности путовао је у многе земље света. Иако по вокацији официр, радио је специјалне послове и сусретао се са многим светским државницима.
Пензионисао се 1. јануара 1988. године у чину пуковника. У његовој „карактеристици“ описан је као човек који „показује иницијативу и креативност код свих поверених му послова и задатака и примерну тачност и педантност код њихове реализације и ужива велики углед у својој средини и његова се реч уважава и поштује“.
Такође се наводи да поседује „изражену способност да мобилише и покрене људе на акцију због чега су му повераване веома одговорне партијске дужности и да би било веома корисно за друштво да се искористе његове натпросечне могућности“.
До краја веран својој револуцији
По пензионисању Зденко Дупланчић се активно укључио у рад борачке организације на терену где је обављао дужности: председник Одбора Секције бораца Прве пролетерске НОУ бригаде, председник Општинског одбора СУБНОР Савског венца, члан СУБНОР-а Београда, члан Председништва СУБНОР-а Србије и Комитета за међународне везе.
За свој дугогодишњи рад у ЈНА и рату одликован је: Орденом за храброст, Орденом југословенске звезде на огрлици, Орденом заслуга за народ са сребреним зрацима, Орденом братства и јединства са сребрним венцем, Орденом народне армије са златном звездом, Орденом за војне заслуге са златним мачевима, Орденом заслуга за народ са сребрном звездом, Орденом Народне армије са сребрном звезде, Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Медаљом за храброст, Медаљом борца, 6 медаља за службу и Руска медаља 50 година победе. Поседује многе писане Повеље борачких организација као и Захвалница.
Ратна одликовања су: Орден за храброст, Орден братства и јединства са сребрним венцем, Орден заслуга за народ са сребрном звездом, Медаља за храброст.
Зденко Дупланчић је остао до краја веран својој младости, својој револуцији и својим идеалима.
Време и место сахране биће накнадно објављени.
Погледајте и интервјуу који је Зденко Дупланчић дао за Спутњик поводом оболежавања 75 година од победе над фашизмом.
