Док поједини критичари у Америци Кополин подухват објашњавају српском пословицом „Беспослен поп и јариће крсти“, филмски критичар из Београда Божидар Зечевић сматра да је славни редитељ имао разлога да објави нову верзију филма. То, према његовим речима, није новац, јер права на „Кума“ имају потомци писца Марија Пуза и филмски студио „Парамаунт“. Андрејић сматра да Копола има још нешто да каже и због тога нова верзија старог филма.
Копола кроз Кума још има шта да каже
„Пошто је ово, чини ми се, најважнија и најбоља трилогија у историји филма, могуће је да је хтео да заокружи један поглед на свет и поглед на филм. Као паметан човек и филозоф, Копола свет гледа са више страна и уме да га протумачи да себи стално поставља нова питања. Он је човек који потпуно излази изван конфекцијске индустрије. Он је велики аутор, припада у сам врх светске историје филма. Не би то радио да није имао разлога“, каже Зечевић.
Филм под називом „Mario Puzo's The Godfather, Coda: The Death Of Michael Corleone“ пуштен је у дистрибуцију у ограничен број америчких биоскопа. У новој верзији, редитељ прескаче уводне кадрове у којима Мајкл Корлеоне пише писмо својој деци и у којима се догађа прослава поводом његовог проглашења за витеза од стране Ватикана.
Копола се, изгледа, одлучио да не околиши и да у новој верзији одмах пређе на ствар – зато и отвара филм сусретом Мајкла Корлеонеа и надбискупа Гилдеја.
Према речима редитеља Милорада Милинковића, на основу других редитељских верзија које Копола радио (Апокалипса данас, Котон клуб), иза нове верзије трећег дела Кума сигурно не стоје комерцијални разлози.
Три филма, три приче о пропасти америчког сна
Кополини филмови, каже Зечевић су студија Америке, у последњих тридесетак година, то је прича о пропасти „америчког сна“. Три дела Кума и Апокалипса данас приче су о три велика стуба америчког сна која су се срушила или се руше – о политичком систему, о војсци и о цркви.
„То је јако важан моменат, зато што је Копола одгојен у хришћанској, католичкој породици, где је породица апсолутни императив. Црква и породица су оно што је држало амерички сан. Ако гледате Кума III, то је, пре свега једна студија цркве. Црква која убија свог папу, што Копола показује буквално и дословно. Ми то видимо на екрану и то у тренутку у коме Копола расплиће клупко које је заплео у првом и другом наставку. Зато ми се чини да то све заједно и јесте ремек дело“, каже Зечевић.
И Милинковић напомиње да је Кум савршена слика Америке.
„Нисам човек који оправдава криминал и сама идеја да од неког нешто, отмеш или украдеш ми је страна. И не волим филмове који величају криминал. Овде ми је зато и најзанимљивији животни пут једног момка који жели да се извуче из тога, који није из те приче, али га живот врати назад и он заврши као највећи зликовац на свету“, каже он.
Крај трећег дела Кума је, према Зечевићевим речима, један од најефектнијих у историји филма.
„Све се ејзенштајновски заплиће у једну монтажну коду, у један монтажни музички облик, који нам даје слике и звуке, заједно скупљене, сливене у једну филозофију живота“, каже он.
