Да ли ће 6. јануара почети грађански рат у САД?

У мрачној комедији „Рат Роузових“ из 1989. године, Оливер и Барбара Роуз, млади имућни пар, ког глуме Мајкл Даглас и Кетлин Тарнер, изгледају као да поседују све што је неопходно за успешан брак. Временом, међутим, почињу да се гаде једно другом, а једина заједничка страст им је породична кућа, које ниједно од њих није спремно да се одрекне. Усред њихових напора да се међусобно докрајче у најгорем разводу свих времена, Оливер смишља план да пресече кућу на пола, што, наравно, не помаже решавању овог проблема. 

„Рат Роузових“ пружа лепу аналогију компликованом односу који сада постоји између демократа и републиканаца у Америци, наводи Бриџ у ауторском тексту за РТ.

У прошлости су заговорници конзервативизма и либерализма увек могли, и што је још важније били су вољни, да пронађу начин да реше своје затегнуте односе. Међутим, данас је медени месец завршен и деца су се иселила. Две стране једва разговарају, а сада, усред жестоке битке за Белу кућу, чини се да су једино решење две одвојене домовине за два запањујуће различита народа.

За отуђене парове могућ је такав међусобни разлаз и подела имовине; за суверене државе, међутим, таква одлука у суштини представља грађански рат. Права трагедија је у томе што се такав, потенцијално експлозиван, сценарио могао избећи.

Током америчке историје када је на политичкој сцени „кључало“, амерички медији су морали да пруже најнепристраснији приказ изборног надметања Доналда Трампа и Џоа Бајдена.

Али, очигледно, то је било превише за медије, који се толико нагињу лево да прете да преврне целу државу. Заиста, ако је бурно председавање Доналда Трампа ишта доказало, то је колико медији могу бити ефикасни у уништавању било ког појединца - чак и самог председника САД - чији је политички поглед на свет дијаметрално супротан естаблишменту.

Од Рашагејтс до импичмента и борбе против корона вируса, медијска индустрија очигледно није успела да буде непристрасни посматрач. Уместо тога, понашала се као стварни учесник, још једна радикална активистичка група, најмоћнија од свих њих, у великом напору да сруши Трампа. Такво мешетарење би, међутим, могло да одведе земљу у коначну пропаст. И то није хипербола.

Тренутно се стотине хиљада Американаца крећу ка Вашингтону, због оног што би могло ући у уџбенике историје као један од оних кључних, преломних тренутака који су заувек променили ток земље. Усред бројних оптужби за превару и неправилности на председничким изборима у новембру, све већи број републиканаца, укључујући Теда Круза (Тексас), Џоша Хавлија (Мисури) и Марша Блекбурна (Тенеси), наводе да неће, ако  не буде истраге, потврдити гласање електорског колеџа у корист Бајдена.

И како су медији реаговали на ову узнемирујућу вест? Као и сваки посвећени демократа, бомбастично и претварачки, тврдећи да сваки напор да се истражи легитимитет избора „подрива демократију“. То засигурно долази од исте екипе која је четири године пропагирала теорију завере да је Трамп био у дослуху са Москвом да би добио место председника. Бар тврдње које износе републиканци имају неку основу у стварности.

Без детаљног описивања, у пет од шест одлучујућих држава (Пенсилванија, Џорџија, Висконсин, Мисури и Аризона), накнадне промене у изборним променама нису донели државни законодавци, као што је наложено Уставом САД-а, већ судови и извршна власт. Истовремено, десетине посматрача избора сведочили су под заклетвом у вези са многим неправилностима током избора којима су били сведоци. Уместо да медији изнесу ове чињенице својим гледаоцима, они сваки напор да се истраже оптужбе приказују као издају.

Штавише, одбацујући републиканске тврдње о неовлашћеном мешању у изборе као неутемељене, медији помажу да се запали фитиљ националног пожара уколико Доналд Трамп заиста победи на поновним изборима. Ако се одбаци таква могућност, која је још увек у игри, само ће се теже обуздати реакција из демократског табора. Амерички градови биће под опсадом, а претња која долази од разјарене деснице није ништа мање забрињавајућа, напомиње амерички новинар.

Можда, ако би мејнстрим медији одбацили забринутост неких политичких покрета и нескривено ругање, били разумљивији. Али то није случај. Говоримо о десетинама милиона америчких бирача који се осећају преваренима у политичком процесу и игнорисанима од стране медијске индустрије. Судећи према најавама за среду, у престоници Америке би могло да се окупи више од милион бесних Трампових присталица.

Разлог због којег је толико важно да медији одржавају своју публику адекватно информисаном надилази пуко поштовање новинарских стандарда. Медији служе као вентил за отпуштање притиска, да тако кажем, пружају људима задовољство да знају како се решавају њихове бриге, истиче Бриџ. 

Тренутно, међутим, не само да се приближно половини америчког становништва ускраћује објективно извештавање о изборима, већ им се у суштини каже да су теоретичари завере, па чак и „антиамериканци“. Другим речима, четири године су амерички медији продавали Американцима лаж о „руском мешању“, али сада када су се појавили докази о стварном незаконитом понашању, идеја о намештеним изборим се побија као апсурдна.

Укратко, било би тешко замислити опаснију ситуацију од оне са којом се сада суочава Америка. Иако медијске личности сигурно имају право да мрзе Доналда Трампа, њихова главна дужност је према америчком народу и америчком изборном процесу.

Једном када Американци изгубе веру у изборни процес, као што су већ изгубили у медије, за Сједињене Америчке Државе је готово. Неће се сматрати ништа бољим од банана република које редовно грде, закључује аутор.