Изложба је приређена поводом 270. годишњице рођења кнеза Николаја Јусупова, а припремана је више од две године. Збирка „Архангелског“ је допуњена експонатима из Ермитажа, Руског музеја и „Кускова“.
По овим установама су делићи огромне јусуповске колекције порцелана „разбацани“ после 1925. године. Изложба је први озбиљан покушај да се сви ти уникатни предмети представе на једном месту.
Кустоскиња изложбе Надежда Бережна каже да је колекцију стварало пет генерација руске племићке породице, али да је кључна фигура био Николај Јусупов.
„Он је, заправо, био један од првих музеалаца у Русији: управљао је Палатом оружја, неко време је био на челу Ермитажа“, објашњава Бережна.
На столовима су се порцелански сервиси појавили тек после неколико деценија и одмах су постали предмет раскоши.
У „Архангелском“ се налазила радионица за осликавање порцелана, која је постојала нешто мање од века, а у њој су радили кметови. Судећи по успоменама савременика, атеље се налазио управо у павиљону „Каприз“, у којем је постављена изложба.
„Приватне радионице биле су прилично распрострањене, али су ретке оне које су биле успешне“, прича Марсејева.
Према њеним речима, Николају Јусупову су личне везе помогле да развије сопствени бренд: једно време он је руководио Императорском фабриком порцелана, одакле је позивао уметнике да обучавају његове штићенике.
Делима из радионице Јусупова посвећена је цела прва сала изложбе, сталаже које су стилизоване као старинске библиотеке.
У другој сали сабрани су предмети познатих фабрика Мејсен и Севр, које су биле узор за радионицу Јусупова, као и неколико антикварних кинеских ваза из династије Ћинг и керамика из Јапана.
Специјалне витрине с унутрашњим огледалима омогућавају да се предмети виде из више углова. Сваки сервис за чај, тањир или шољица брижљиво су украшени, јер су се према порцелану у то време односили не као свакодневној ствари него као према уметничком делу.
