Момак рођен у Крушевцу 1995. године је као 11-годишњак стигао у Београд, постао део млађих категорија црно-белих и наговестио велики таленат.
Ипак, Јарамаз није добио прилику да заигра за први тим, морао је пут Меге и Смедерева, а потом и у шпански Бургос, да би се прошле године вратио у Партизан.
У међувремену му је због тешког плућног обољења каријера била у питању, али је 188 центиметара високи експлозивни бек успео да превазиђе све, те стигне и до дреса репрезентације Србије.
Ако се погледају игре српских кошаркаша у српским тимовима, Јарамаз остаје једини из тимова Партизана и Црвене звезде који би могао да има реалне шансе да се нађе међу најбољима, с обзиром на то да су остали Срби у редовима вечитих ривала далеко од главних улога.
На црно-белој страни Раде Загорац је ван форме, Немања Дангубић и Никола Јанковић никако да пронађу стабилност, Новица Величовић је у годинама, а Урошу Трифуновићу баш оне фале.
У супротном табору Дејан Давидовац и Огњен Добрић никако да добију веће улоге, Марко Симоновић је у ситуацији сличној оној коју има Величковић, Алекса Раданов има „бољку“ као Трифуновић, а Огњен Кузмић као Јанковић.
Што се тиче Борише Симанића, ту су ствари компликоване и велики таленат српске кошарке полако прети да уђе у категорију вечитих, а недоказаних играча, што би била огромна штета.
То би могло да се промени у тиму Звезде, после доласка Дејана Радоњића, али је засад само Јарамаз онај прави.
Сјајне игре из прошле сезоне је надоградио у првих неколико мечева нове, све док није доживео повреду која га је жестоко пореметила.
Јарамаз је у уводним мечевима АБА лиге за Партизан убацио 21 и 24 поена, али се у трећој утакмици, против ФМП, тешко повредио, због чега је пропустио шест мечева и потом имао велике проблеме да се врати у форму.
Нова година је донела старог Јарамаза – у Сплиту је против истоимене екипе заблистао, убацио је 29 поена, од тога пет тројки, имао три скока, једну украдену лопту и једну феноменалну блокаду, за укупан индекс корисности од 33 поена.
