Богдан Караичић за Спутњик: Саша је причао са Недовићем, дајмо Игору шансу да помогне Србији

Караичић, који има 36 година и помоћни је тренер у сениорској репрезентацији Србије, другу половину 2020. године провео је радећи у Црвеној звезди као асистент Саши Обрадовићу.

Обрадовић је на чело стручног штаба доведен у жељи да са Звездом направи што бољи резултат, међутим, сезона се није одвијала по плану и дошло је до раскида сарадње.

Заједно са Обрадовићем екипу су напустили и његови помоћници међу којима је и Караичић.

На почетку разговора са талентованим стручњаком дотакли смо се периода проведеног у Звезди, неких одлука стручног штаба, селекције играче...

„Почаствован сам што сам био део једног од два највећа српска клуба, што сам радио у Звезди. Криво ми је што, по неким критеријумима, нисмо урадили бољи посао. Није ово први, а није ни последњи отказ у каријери, али, да будем искрен, први је где након разлаза одмах навијате за екипу. Желим тиму да успе, момци су врхунски, супер су се понашали, добра организација, тако да немам горак укус“, рекао је Караичић за Спутњик.

Караичић, који се претходних година бавио и скаутингом, сматра да је летос урађен добар, организациони посао у Звезди.

„Током лета смо урадили посао како то и треба. Бићу мало себичан, поставили смо и неке основе у Црвеној звезди, односно како то прикупљање информација о играчима треба да изгледа. За то смо и добили похвалу од руководства и менаџмента клуба“, каже млади тренер.

Караичић истиче да је клуб урадио добар посао довођењем Џордана Лојда, Корија Волдена и Ленгстона Хола.

„Не мислим да смо погрешили у довођењу појединих играча, ту пре свега мислим на Лојда, Волдена и Хола. Не мислим да је Хол промашај јер је пројектован да буде секундарни плеј и да се у току сезоне нађе први плеј. У том тренутку на тржишту смо имали опцију да изаберемо три играча на тој позицији и избор је пао на њега“.

На почетку такмичарске године бивши плеј Промитеаса играо је добро, био је главни у организацији игре, али евидентно је било да је потребан још један играч на тој позицији.

Караичић признаје да је у том тренутку направљена грешка, односно да се пожурило са довођењем Тејлора Рочестија и Емануеала Терија.

„Касније мислим да смо пожурили, да се одлуке нису доносиле у складу методологије како те одлуке треба да се доносе за поједине играче. Збрзали смо и пожурили, али нисмо били једини... За време Сашиног мандата већ је био договор да ће Емануел Тери напустити екипу“, каже Караичић и наставља:

„Не желим да све тајне откривам, али избор Терија... Било је принуђено и у сред сезоне није требало да доводимо играче како смо доводили, али не мислим да је то основа отказа. Ако се погрешило, могло се исправити, као што се и урадило доласком Лендрија Нока и Кина Колома“.

У вези ове сезоне Црвене звезде претходних дана разговарали смо са бившим директором клубу, а данас агентом кошаркашке агенције Октагон – Давором Ристовићем.

Ристовић нам је у разговору открио да је Звезда летос имала у понуди неколико српских играча, али да до договора није дошло.

Те речи касније је потврдио и председник клуба Небојша Човић који је у интервјуу за Моцартспорт казао да је клуб у понуди имао: Луку Митровића, Немању Дангубића, Немању Недовића, Драгана Апића, Јаку Блажича...

Караичић у интервјуу за Спутњик каже да је истина, али и да реч „понуђени“ не значи да треба само да се каже „да или не“.

„Недовић је имао састанак са Сашом Обрадовићем и агентом. Било је приче и покушаја, колико сам информисан. У једном тренутку је била обострана жеља да се то оствари (да Недовић дође). Али у једном тренутку се није остварио тај договор, да ли због финансија или нечег другог... Истина је да је био понуђен, истина је да су имали разговор и да је била воља и жеља да се доводе“, рекао је 36-годишњи тренер.

„Био је понуђен и Кевин Пенгос бивши кошаркаш Жалгириса и Барселоне, али када сазнаш који је буџет за Пенгоса, онда то више није реално. Сама та реч 'понуђени'... Јесу били, а да ли се реализовало? Није и то из милион објективних разлога и на нашу велику жалост, поготово за Немању Недовића“, додаје.

Караичић открива је Обрадовић имао разговор са Драганом Апићем, док, рецимо, са Немањом Дангубићем није.

„Саша је имао разговор са Драганом Апићем, са Дангубићем мислим да није имао. У том тренутку се доводио Марко Симоновић, тачније враћао. На тој позицији смо имали Дејана Давидовца, а и добили смо назнаке да Дангубић има већу жељу да заврши у Партизану. Били су понуђени, али то није било све црно-бело. Није била 'да и не' ситуација, никада није у овом послу“.

Још један кошаркаш који је дошао у току сезону, а није имресионирао је Џони О'Брајант.

Амерички крилни центар летос је имао тежи облик вируса корона, потом се вратио тренинзима, али убрзо је напустио Локомотиву и био је без ангажмана.

Јасно је било да је О'Брајант далеко од спремног играча за ниво Евролиге, а опет дата му је улога као да је све у реду.

„Са ове дистанце је то евидентно и не може нико да оповргне чињеницу да је сувише брзо и радикално кренуо. Он је добар дечко, добар играч, талентован је, али замерка је што у првом налету није схватио где је дошао. Звезда није Локомотива, притисак је другачији, навијачи су веома страствени, а онда та страст некада пређе из велике подршке до велике некултуре“, рекао је Караичић и појаснио:

„Све му је то било страно. То колико су навијачи помоћ Звезди и Партизану, толико је и један дефект зато што та граница није лепо обележена – када подржаваш клуб, а када, што би Јокић рекао, подржаваш победу. Када си културан у подршци и страсти, и када то прелази неку границу и културу. Он је то одмах осетио, а није имао намеру да никога угрози својом игром. Мислио је да ће тиме помоћи, али испоставило да у том тренутку није. Немам сумњу да ће Звезде и он наставити добрим путем. Биће то добро“.

После приче о Црвеној звезди вратили смо се на почетак и развојни пут младог тренера који је тинејџерске дане провео у Мађарској.

„Отац ми је био дипломата и захваљујући њему отишао сам у Српску гимназију у Будимпешти. То је било након бомбардовања. Отац је нажалост преминуо, а ја сам добио шансу да останем у Мађарској. Радио сам као тренер, играо одређено време, тако да 20 и нешто година нисам живео у Србији. Ово ми је био први повратак и штета што се брзо завршио“.

Богдан је у Мађарској упознао тренера Ласла Хајнела, прихватио је његов позив и радио у Другој лиги. Током студија радио је у млађим категоријама, а као веома млад отишао је у Данску.

Велику улогу играо је Немања Јовановић који сада ради на Универзитету који се налази у Даласу – СМУ.

„Немања Јовановић, који је сада на СМУ, звао ме је на камп. Када сам завршио фаукултет напустио сам Мађарску, желео сам нешто више. На кампу сам упознао руководство клуба Хоршолм, презентовао сам одређене тренинге, план и програм рада. Свидело им се и запослили су ме у клубу да будем помоћни у сениорској екипи и да будем у националним селекцијама Данске“.

Караичић је у Данској провео седам година, прво је био асистент, а потом и главни тренер у Хоршолму, а потом и Нестведу.

Богдан је желео више и одлучио је сезону 2016/2017 посвети себи, да створи што више контаката и покуша да се пробије.

„У једном тренутку, када сам радио све анализе, аналитику са бројевима, одлучио сам све да ставим на БЕВ страницу, оснујем Јутјуб канал. У том тренутку то смо радили нас четворица. Мајк Шмиц са Драфт експреса, Хорхе Алонсо, који ради у шпанској репрезентацији, један момак који је сада у помоћни у Панатинаикосу и ја. Нас четворица смо радили на тај начин анализе. Онда сам добио позив од Драфт експреса и почео сам да радим са њима анализе. Одлучио сам да напустим Данску да бих развио конекције, био сам као путујући трговац. Презентовао сам свима своје анализе, тактике, тренинге, аналитику, то је све било пре 5-6 година. Тада сам упознао велики број људи“.

Тридесетшестогодишњак је отишао у САД, био је у Летњој лиги и почео је да се пробија.

„Ишао сам у Летњу лигу у својству скаута Драфт експреса. Упознао сам велики број скаута и један од људи који ми је највише помогао и ко је препознао, да ли таленат или мој рад, је Лозја Милосављевић који ме је касније препоручивао другима. Отворио ми је врата тако што је замолио тренере да имају састанак са мном. Имао сам презентацију свог рада, велики број питања на њихов рад, то су били дуги састанци на којима сам уживао. Тада су се отворили одређени послови“.

„То је период од годину дана, имао сам састанке са Крисом Флемингом, Димитрисом Итудисом, Сашом Обрадовићем, Кокошковим, Крунићем, Банкијем, тренером Макабија... Свима сам презентовао мој начин рад и то је отворило многа врата“.

Једну годину провео је путујући и 2017. уследио је велики позив – од Локомотиве Кубањ.

„Упознао сам председника клуба на једном од путовања. Њему сам презентовао мој рад и он је одлучио да ме позове, питао је Сашу Обрадовића који је то аминовао. Прве године сам био скаут, а онда сам се брзо прикључио екипи... Био сам други помоћни, потом први помоћни, а у једном тренутку и главни тренер“, каже Караичић.

„Када је уговор истекао било је разговара о продужењу, требало је и да останем јер су исказали жељу, али ускочила је Звезда, шанса да се вратиш кући и то се није могло одбити. Жао ми је што се овако завршило, али не значи да се неће наставити, те не жалим“.

Питали смо га да прокоментарише услове у ВТБ лиги и генерално Локомотиви.

„Ако се гледа инфраструктура, финансије, организације, најближи НБА лиги су руски клубови. Колико људи је у 'стафу' и ту не мислим само на тренере, већ на физиотерапеуте, докторе... У Локомотиви смо имали три физија, личног доктора, помоћника физиотерапеута, два кондициона тренера, три помоћна тренера и два тренера задужена за индивидуални рад када екипа отпутује, да неко остане да ради са играчима. То смо пробали у Звезди да уведемо и знам да је и даље тако. Није случајно што су Алекса Раданов и Бориша Симанић били у репрезентацији и када су добили почетну шансу да су одмах успели да је искористе. То значи да се са њима радило и покушавало да се одржи форма“.

Караичић се налази у стручном штабу Игора Кокошкова у репрезентацији Србије и само у суперлативу је причао селектору.

„То је врхунски човек, не знам да ли је бољи стручњак или човек. Господин, трендсетер, људи код нас некада имају стратегију, али немају тактику. А тактика је нешто на кратак период, али која је целокупна стратегија? То је нека разлика, Кокошков има ширу слику, врхунски стручњак и неко може да образује многе генерације“, каже Богдан.

„Променили су се одређени трендови у кошарци, он је тога свестан и зна како и ту нову дорађену методику да имплементира. То је нешто што нам недостаје. Сви причају странци, Срби, Звезда и Партизан... Да мало скренем причу, пре сте имали ФМП и Хемофарм који су играли европска такмичења. Сада имате само два клуба. Имали сте млађе селекције које су биле доминантне, а сада се све гледа кроз призму Звезде и Партизана. То је погрешно, а не гледа се кроз коју методику имплементирамо“, додаје.

Караичић је поставио низ конкретних питања.

„Где су српски тренери, колико број српских играча има у НБА, Евролиги и Еврокупу? Ко о њима води рачуна и шта је циљ српске кошарке? Да Звезда и Партизан буду добри у Евролиги и Еврокупу, или да репрезентација има успехе у континуитету? Игор Кокошков као такав је одлична особа да трасира пут. Није сујетан, нити егоистичан, већ је отворен и спреман за сваку сарадњу. Може много да помогне ако ми, као друштво, то дозволимо“.

Репрезентацију Србије у фебруару очекује последњи „прозор“ квалификација за Европско првенство. Нашим репрезентативцима потребна је победа против Швајцарске или Грузије да би се пласирала на првенство Старог континента.

Караичић додаје да је у досадашњем делу Србија била без 25 кошаркаша, 18 из Евролиге, шест из НБА и једног из Еврокупа (Милоша Теодосића).

„Двадесет и пет играча не могу да конкуришу, а опет се понашамо као да то није чињеница, а 25 је велики број, две екипе“.

Уз Шпанију наша земља је највише оштећена, а Караичић истиче да ће и поред тога циљ бити испуњен – пласман на Евробаскет.

На крају питали смо 36-годишњака стручњака какви су му планови за будућност.

„Желео бих неколико година да будем помоћни тренер различитим тренерима како бих могао да добијем још више искуства и неки други угао гледања на кошарку. До сада сам помагао осморици тренера. Волео бих да видим још неки начин и да будем део тога пре него што се сам упустим“.

О својој кошаркашкој философији каже:

„Одбрану бих играо више на квалитете својих играча, него на квалитете противничких. У нападу да буде, што у НБА кажу, правило две секунде. Читај и реагуј. Да пробаш да донесеш одлуку у две секунде, сада која врста тактике, да ли ћете овај напад или онај... Ово је теоретска идеја. Значи одбрана на основу квалитета својих играча, а напад са правилом од две секунде. Све преко две секунде може да буде кобно по екипу и крајњи резултат“, закључио је Богдан Караичић у интервјуу за Спутњик.

► Нови Американац у Партизану!

► Мока Славнић за Спутњик: Звезда наставља да брише своју децу као гумицом

► Москва одвраћа Милутинова од чари НБА лиге