„Он је кажњен за оно што је учинио, а то што није дошао данас је кукавички чин. То је његова одлука која доказује да он није човек, јер није био ту да чује своју казну за оно што је урадио мојој Моники“, рекла је Александра Каримановић.
Роберт Каримановић је посебно захвалио Игору Јурићу јер сматра да је он заслужан за казну коју је Јовановић данас добио.
„Да Јурића није било Јовановић не би добио доживотни затвор. Ово сам очекивао, имао сам поверења у суд, а мислим да је овај ишчекивала и цела Србија“, рекао је Каримановић новинарима након изрицања пресуде у Вишем суду у Нишу.
Након изрицања најтеже казне доживотног затвора Нинославу Јовановићу, познатом као „малчански берберин“ због отмице и силовања 12-огодишње девојчице М.К, председница судског већа судија Тамара Савић образложила је своју одлуку.
Истакла је да би Јовановић поновним пуштањем на слободу било када, нашао нову жртву, те да је „доживотни затвор једина казна која га може спречити да чини кривична дела“, пренео је Блиц.
Судија је указала да је вештачењем несумњиво утврђено да је Јовановић био урачунљив када је чинио кривична дела, као и да нема никакве сумње да их је учинио са директним умишљајем, свестан да су та дела забрањена, поготово, јер је раније већ осуђиван за дела против полне слободе.
Суд је приликом одмеравања казне узео у обзир све олакшавајуће и отежавајуће околности, мада према речима судије, олакшавајуће околности није нашао.
„Као отежавајућа околност узета је његова ранија осуђиваност и чињеница да је вишеструки повратник који је досад осуђиван 11 пута за разна кривична дела, од крађа до кривичних дела против полне слободе, као и да ово није први пут да за своју жртву изабере дете испод 14 година старости“, навела је судија.
Ранијим казнама, како је нагласила, није постигнута сврха кажњавања иако је преко 20 година провео у затвору, јер не само да је поновио, него је и починио до сада најтежа кривична дела, „по упорности суровости и последицама, јер је отео дете да би га принудио на обљубу“.
Она је истакла да је оптужени показао изразиту упорност и суровост у извршењу кривичних дела за која је проглашен кривим, јер је дете све време док је бежао водио са собом и принуђивао је на обљубу иако је било изнурено хладноћом, глађу и умором.
Иако се у завршној речи извинио и навео да се каје за своја дела, суд је из његовог држања закључио да се он не каје и да за њега нема ниједне олакшавајуће околности, нагласила је судија.
„Његов боравак на слободи после скоро 25 година у затвору није утицало да не чини кривична дела већ их је после веома кратког времена поновио, он је марта 2019. године изашао из КПЗ-а, а већ је у децембру исте године починио ова тешка дела“, подсетила је она.
На крају читања пресуде судија је указала да је Јовановићева малолетна жртва претрпела физичке трауме које су прошле, али да ће последице психичких траума трајати још дуго, те да би сви требало да јој омогуће да настави да се не препознаје као жртва и да настави са детињством тамо где је била прекинута.
„То је једна храбра девојчица која је ученик основне школе и одличан је ђак“, рекла је судија Савић.
