Изложба „Надежда и етнографија — париски атеље Надежде Петровић“ расветлиће посебан сегмент интересовања наше велике сликарке везан за етнографију.
Надежда предмете однела у Париз, где се студијски усавршавала
„Надежда је те предмете сакупљала по путовањима по Србији и понела их је у Париз када је била на студијском усавршавању. Њен циљ је био да их представи француској јавности. Ми ћемо поставку употпунити Надеждиним сликама, које ће приказивати тематику везану за етнографски материјал“, открива за Спутњик уочи отварања изложбе директор Уметничке галерије „Надежда Петровић“ Бранко Ћаловић.
Најпознатија галерија у Чачку и једна од најугледнијих у земљи у години за нама отежаном пандемијом успела је да организује 30. Меморијал „Надежда Петровић“ — комплексну изложбу „На југ, на југ! Идемо на југ!“ селекторке Сарите Вујковић. Управо ову поставку Друштво историчара уметности Србије прогласило је најбољом ауторском изложбом савремене ликовне уметности у 2020, заједно са поставком „Рефлексије нашег времена: Аквизиције 1993-2019.“, коју је реализовао Музеј савремене уметности у Београду.
Изложба је била врло комплексна и захтевна за реализацију, поготово у условима пандемије, истиче Ћаловић и напомиње да је селекторка Сарита Вујковић желела да подсети на смернице које је Надежда Петровић још пре 100 година сматрала најважнијим када је основала прву југословенску ликовну колонију у Сићеву 1905. године, инсистирајући на јужнословенској културној територији.
View this post on Instagram
Надежда Петровић уткана у идентитет Чачка
Стручна јавност је у изложби „На југ, на југ! Идемо на југ!“ запазила искорак самог Меморијала, било је око 1.000 посетилаца. Ћаловић указује на значај Меморијала од самог оснивања 1960. године, али и личности Надежде Петровић.
„Чачак је одувек имао визионаре. Такви су били и у одбору који је основао Меморијал и успео да наслеђе и лик Надежде Петровић угради у културни идентитет града. Вртић, улица, трг, ’Коло српских сестара‘ и Удружење пословних жена Чачка носе њено име. Педесетих година Иван Мештровић је у Њујорку на позив општинских власти Чачка израдио Надеждину бисту. Тај одливак је транспортован бродом у Загреб, где је одливен, па је транспортован у Чачак. Та скулптура је први споменик једном ликовном уметнику у старој Југославији. Она се данас налази испред гимназије у Чачку и биће први пут рестаурирана током ове године“, истиче Ћаловић.
Позив од Унеска
Галерија у Чачку је након прошлогодишњег учествовања у регионалном пројекту Унеска „Територија културе“ добила позив од Унеска да буде део обележавања јубилеја знаменитих личности и пријавили су се за 150. годишњицу Надеждиног рођења 2023.
„Очекујем да прођемо са тим пројектом. То ће нам омогућити валоризацију Надеждине уметности ван граница наше земље. Унеско ће нам омогућити да афирмишемо наше културно наслеђе као сегмент светске културне баштине. То ће бити комплексан пројекат, у коме учествују Француска, Словенија, Босна и Херцеговина, Хрватска и Србија, а пројекат ће носити Уметничка галерија ’Надежда Петровић‘. Подразумеваће цео један семестар на Катедри за историју уметности на Филозофском факултету, стручне семинаре, предавања, радионице, репринт чувене монографије Катарине Амброзић о Надежди Петровић, која је најобимнија и најрелевантнија публикација везана за живот и дело наше велике сликарке“, најављује Ћаловић.
Велики планови за ову годину
У овој години Галерија планира изложбе Марка Марковића, награђеног на 29. Меморијалу и Ивана Шијака, добитника награде публике на 26. Меморијалу, као и манифестацију „Соњин септембар“, која је посвећена добитнику награде „Соња Савић“, уведеној на иницијативу Надеждине галерије у оквиру Фестивал алтернативног филма Дома културе Студентски град у Београду.
„Награда подразумева, поред самосталне изложбе у Галерији, и резиденцијални боравак у Чачку, у оквиру кога уметници реализују своја дела и остављају их за будућу збирку у фонду Галерије“, појашњава наш саговорник.
Ћаловић очекује да ће ипак највеће интересовање привући поставка „Надежда и етнографија — париски атеље Надежде Петровић“, али и изложба „Рисим као сценограф“ у Легату Богића Рисимовића Рисима.
„Презентоваће његове скице, фотографије и подсетићемо се његовог рада за који је својевремено добио ’Златну арену‘ у Пули за филм Пурише Ђорђевића ’Бициклисти‘“, истиче Бранко Ћаловић.
Прочитајте још:
