Наиме, човек који је био „лице“ Брегзита и који је у последњем тренутку успео да издејствује „споразумни развод“ Велике Британије и ЕУ, подршку за своју политику није имао унутар сопствене породице. Његов отац, 80-годишњи бивши конзервативни члан Европског парламента, Стенли Џонсон, гласао је на референдуму о Брегзиту 2016. године „за“ останак у ЕУ, а сада планира да прибави француски пасош.
Као разлог такве намере старији Џонсон навео је да је себе увек доживљавао као Европљанина и Француза, јер му је мајка рођена у Француској. „Не ради се о томе да постанем Француз, већ да вратим оно што већ имам”, рекао је Стенли Џонсон за француске медије.
Страсти око Брегзита се не смирују
Слободан Зечевић са београдског Института за европске студије сматра да, иако није неуобичајено да отац и син имају различите политичке ставове, чињеница да су чланови породице британског премијера подељени око Брегзита заправо представља одраз подељености британског друштва по овом питању.
„У суштини, остаје питање да ли је Брегзит нешто што је имало оправдање и што ће Британији донети неки бољитак? Какав ће бити биланс изласка Британије из ЕУ и шта је уопште овај споразум о новим економским односима са Унијом, да ли је Британија добила на том споразуму? Ту сада постоје два тумачења. Док једни кажу да је Британија добитник у тој причи јер је напустила интеграцију без да јој уведу царине на робу, други мисле да је са Брегзитом Лондон суштински изгубио политички утицај, јер их више нема у Европском парламенту нити у институцијама ЕУ“, напомиње Зечевић.
Он не мисли да ће жеља Џонсоновог оца да добије француско држављанство на било који начин утицати на рејтинг британског премијера. Цела прича ће, верује Зечевић, остати на нивоу забаве за Британце, тим пре што је Борис Џонсон човек који и иначе воли такве медијске спектакле.
„Подршка Британца ће превасходно зависити од резултата његове политике, с обзиром на то да се он потпуно разликује од својих претходника и залаже се за неку врсту социјалног капитализма. Он наиме говори о томе да ће улагањима државе опоравити оне делове Велике Британије који су због чланства у ЕУ остали опустошени, без индустрије и радних места. То је нека нова врста конзервативне политике и није више онај Реганов либерализам који су из Америке практично преузели Маргарет Тачер, а затим и Џон Мејџор и Тони Блер. Остаје дакле да се види да ли ће та његова политика бити толико успешна“, примећује Слободан Зечевић.
Стенли Џонсон – авантуриста и „бонвиван“
Према речима Синише Љепојевића, дугогодишњег дописника српских медија из Лондона, излазак из Европске уније је у Великој Британији изазвао велике емоције, што обично није случај.
„Та дешавања су, на неки начин, разбила стереотип да су Енглези, Британци, хладни, људи без емоција. То није тачно и ово све је из њих извукло много емотивне снаге. И поред тога, већина грађана је гласала за излазак из ЕУ. Када је реч о породици Бориса Џонсона, ја стицајем околности ту породицу познајем и знам да се она доста давно распала. Родитељи британског премијера развели су се доста рано иако имају четворо деце, а отац Стенли је заправо један авантуриста који је разне послове радио у животу и путовао по свету. Једно време је био посланик у Европском парламенту и радио је у Европској комисији у име Велике Британије. Тако да не чуди што се изјашњава као Европљанин, али мислим да његова позиција по питању Брегзита уопште није битна“, сматра Љепојевић.
Отац британског премијера је, додаје Љепојевић, више један позер чије се понашање крије од британске јавности.
„Он је, условно речено, један „бонвиван“ са животним мотом да „ништа није толико важно, а неке ствари нису уопште важне“. Део тога су наследила и његова деца, пре свега сестра премијера, Рејчел, новинарка која је такође „проевропска“. Борис је такође наследио доста очевих особина. И сам је један авантуриста и тешко је утврдити његова стварна опредељења, мада је у Брегзит кампањи и касније био потпуно на тој страни и на крају је успео да Британију и формално изведе из ЕУ. Али, видимо по неким другим стварима, када је реч о корона вирусу и тако даље, да он у ствари нема нека велика убеђења“, објашњава Љепојевић уз опаску да је најозбиљнији човек у породици Џонсон премијеров брат Џо, који био посланик у британском парламенту, проевропске је оријентације и због Брегзита је поднео оставку.
Како наводи, жеља Стенлија Џонсона да добије француски пасош је суштински једна породична ствар која је медијски занимљива, нарочито онима који су на референдуму изгубили.
„То је шармантна прича која пуни медијске садржаје, али заиста не значи ништа. Верујем да ће му Француска дати држављанство јер је то у функцији француске пропаганде против Брегзита“, каже Синиша Љепојевић за Спутњик.
