Земља Франца Јозефа удаљена је од Мурманска (северозападна Русија) око 1.500 километара, а од Северног пола око 1.000 километара. На овом архипелагу налази се најсевернија тачка Русије и целе Евроазије - рт Флигели на острву Рудолф. Због тога не чуди зашто је војска изабрала баш ово место за изградњу овог јединственог и најсевернијег објекта који може да прими до 150 војника.
Изградња руске базе на острву Александрина земља започета је 2007. године. Она је добила име „Арктички тролист“ по облику административног и стамбеног комплекса. Главна специјалност објекта је противваздухопловна одбрана. Прва јединица противваздухопловне одбране је распоређена овде још 2014. године.
На бази су изграђена 334 објекта за различите намене, док је писта на аеродрому Нагурска, који се налази у близини. Поменути аеродром је још један кандидат за књигу рекорда у категорији најсеверније писте у свету.
„Арктик је за нас посебна регија. Тамо смо пионири, имамо најдужу границу арктичког мора на свету. Сада на највишем нивоу обнављамо совјетско наслеђе које смо практично изгубили деведесетих година“, рекао је за руски лист „Взгљад“ бивши командант Северне флоте, адмирал Вјачеслав Попов, председник комисије Савета Федерације за националну поморску политику.
"Главни задатак базе Ратне морнарице на Земљи Франца Јозефа је спречавање ваздушних напада потенцијалног непријатеља на северном стратешком правцу“, објаснио је доктор војних наука капетан прве класе Константин Сивков.
Он сматра да ће радари великог домета бити, највероватније, постављени у најсевернијој војној бази Русије.
„На Александриној земљи ће бити распоређене ракетне снаге противваздухопловне одбране (ПВО), вероватно ће ракете бити великог домета. Могуће је да ће тамо бити распоређен део јединица противваздухопловне одбране како би спречиле непријатељски десант у то подручје“, претпоставио је експерт, изразивши мишљење да се на бази могу наћи и ловци.
Сивков је подсетио да је Норвешка очи и уши НАТО-а у овом подручју. У заједници експерата постоји бојазан да би Осло могао да преиспита демилитаризовани статус свог архипелага Шпицберген, који се налази западно од Земље Франца Јозефа.
„Можда Норвежани очекују да ће се ширити у руским територијалним водама. Појава руске базе тамо, која обезбеђује употребу поморских и ваздухопловних снага, наравно, ометаће ово ширење“, сигуран је Сивков.
Главни задатак војне базе је контрола ваздушног простора руског Арктика, слаже се са Сивковим Игор Коротченко, главни уредник часописа „Национална одбрана“. Према његовом мишљењу, ако буде било потребно, из Александрине земље, изводиће се напади на ваздушне циљеве изнад Северног пола. Подсетио је да се последњих година повећала војна активност САД-а, Велике Британије и других земаља НАТО-а близу граница руског арктичког сектора.
У новембру су се појавили извештаји о испитивањима ловаца Ф-22 „Раптор“, пете генерације у америчкој ваздухопловној бази Елмендорф-Ричардсон на Аљасци. Медији су писали да су велики објекти америчког ваздухопловства, комплекси за обуку, сателитске контролне станице, као и више од 50 радара за рано упозоравање и противракетну одбрану распоређени на Аљасци, у арктичким регионима Канаде и на Гренланду, који припада Данској.
„Приметили смо јачање свих компоненти страног војног присуства. У овим условима, како би се осигурала безбедност Русије у региону, ствара се интегрисани систем за праћење ситуације у ваздуху и на мору“, рекао је Коротченко.
Војни стручњак је додао да су на Кољском полуострву размештени противваздухопловни ракетни системи кратког домета (ЗРК) „Тор 2ДТ“ у арктичкој верзији.
„Разрађују се могућности за премештање ваздухопловних одбрамбених снага на Нову Земљу. Тамо је постављен систем великог домета С-400. Током ратног периода, ракетни систем ПВО „Тор“ може бити распоређен на Нову Земљу као ПВО средство великог домета“, објаснио је Коротченко.
У међувремену, Северна флота је проглашена петим војним округом. Она сад има нове функције: поред чисто одбрамбених задатака, додати су и организациони задаци, на пример, управљање активностима војних регистара у регионима. Поред тога, флота ће помагати цивилним властима у стварању великих инфраструктурних пројеката.
Прочитајте још: