Православни верници, чија црква поштује стари јулијански календар, прослављају Божић, рођење Исуса Христа, 7. јануара, а претходи му божићни пост, који траје од 28. новембра до 6. јануара.
По јулијанском календару, поред Српске православне цркве, Божић славе и руска и грузијска црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој, Македонци и Копти у Египту, прослављају га као државни празник и Белорусија, Етиопија, Грузија, Казахстан, Молдавија, Украјина, док су неке земље, попут Грчке и Румуније, прешле на нови календар и овај празник обележавају 25. децембра.
У Русији је обичај да се породице окупљају за столом на Бадње вече, а затим следи посебна вечера без меса. Главно јело се зове „кутја“, јело направљено од куване пшенице, јечма, ражи, хељде или сочива, помешано са соком од бадема и са медом и маком, а тога дана деци се даје да једу црни хлеб. Вечера се сервира на белом столњаку који симболизује бело платно у које је Христ увијен по рођењу.
За Божић на столу треба да буде 12 јела, као што у хришћанству има 12 апостола и 12 светих дана и светих вечери, од рођења Исуса Христа до Богојављења.
Традиционално се Божић у Русији једе печено прасе или гуска, а на столу је обавезна и флаша црвеног вина. Неке домаћице припремају и божићни слатки хлеб - колач од бисквитног теста.
У Грузији се чека да сат на Бадње вече откуца 12 пута, а затим почиње вечера уз традиционално грузијско вино.
Празничну „свету вечеру" у Украјини чине боршч, четвртаста кутија домаћег пудинга, млеко, кнедле с печуркама или купусом и кромпиром…
Око 15 одсто становништва Египта су хришћани, а већина њих спада у Копте који Божић обележавају у јануару. Након божићног поста, који се завршава у поноћ на Бадње вече, прослављају га у својим домовима, а гости домаћинима доносе на поклон колачиће (кахк).
У Бугарској је обичај да се за Бадње вече припрема посебна вечера од 12 јела без меса која симболишу 12 месеци у години.
Кадаиф је омиљена празнична посластица верника Јерусалимске патријаршије, а за Божић је на трпези обавезно традиционално јело од јагњећег меса.
У Грчкој, која је прешла на нови календар, за вечеру која се припрема за Бадње вече карактеристичан је "Христов хлеб", на чијим корама су декорације које обично представљају послове којима се породица бави.
За разлику од већине других православних земаља, у Грчкој се за вечеру и на Бадње вече служи месо, најчешће су то јела од јагњетине и прасетине.
У Румунији се божићна вечера припрема и по три дана, и састоји се углавном од прасетине на разне начине, сарми, кобасица, а служи се и ћуретина, уз шљивовицу и вино. На трпези је и традиционални колач са сувим грожђем и лешницима - „Козонаћи“.
У Србији за Бадњи дан припремају посна јела, међу којима су пребранац, паприке пуњене орасима, пиринчем или пасуљем, као и риба и салата од кромпира, а на столу се традиционално нађу кисели купус, пита од ораха, вишања или бундеве, орашасти плодови и суво воће.
За Божић у кући обавезно мора бити печеница (најчешће је печење прасеће или јагњеће), чорба, сарма, ситни колачи и традиционална чесница - погача који домаћица меси на божићно јутро. У неким крајевима обичај је да се наздравља куваном ракијом која се пије и „да крв проструји током хладних зимских дана“.
Иако се данас у већини земаља све мање спрема традиционална храна, већ се на трпези нађе оно чега има у кући или храна коју укућани највише воле, за Божићи даље чланови породице и њихови најближи заједно седају за сто и прослављају један од најрадоснијих хришћанских празника, дан радости и љубави, дружења и поштовања.
Прочитајте још:
