Овако у емисији „Свет са Спутњиком“ о изазовима који у новој години стоје пред СПЦ говори отац Ненад Илић, старешина храма светог Николе у Аместердаму.
Кроз целу историју, црква је, у зависности од времена, пролазила кроз разна искушења, каже верски аналитичар Жељко Ињац.
„Искушења су друге врсте – нема физичког прогона или нечега сличног, али постоји медијски прогон и постоји, у неким државама, политички прогон, као што је то било у Црној Гори. Тако да црква, српска црква поготово, на овим просторима, који су такви какви су, има много ствари које мора да решава и са којима се суочава. Хвала Богу, у последње време то се показало као веома успешно за цркву“, истиче он.
Црква треба да улива храброст и у доба короне
У доба епидемије коронавируса црква се „није снашла феноменално“, сматра Илић – било је различитих приступа јер су сви изненађени јачином епидемије – различити приступи су, према његовом мишљењу последица опште неспремности.
„И дан данас постоје различите праксе, и у вези са литургијом, и у вези са причешћивањем, са односом према ношењу маски. Није лако снаћи се у нечему овако потпуно ексклузивном, у атмосфери тихе окупације, невидљивог светског рата. Ако ћемо да процењујемо колико смо се добро снашли или нисмо – па, некако смо се снашли, идемо даље. Црква ће све прегурати. Оно што је мени лично важно јесте да се сачува литургијски центар од било каквих интервенција и од повлачења. Не треба се повући“, каже Илић.
„То не значи гордити се, бити фанатик који све игнорише. Не ради се о томе. Бога не треба ни изазивати, сли чињеница је да не смемо допустити да завлада страх. неко мора и да штити народ од терора. Медијски терор страха је просто неподношљив. То ће на дуже стазе имати јако лоше последице, то је јасно“, наводи Илић.
Какав нам је патријарх потребан
Према Илићевом мишљењу, нови патријарх који се бира у фебруару би, како би са успехом управљао црквом, требало би да има организаторске способности, да буде дубоко верујући, да има дара да очува јединство српског народа.
У садашњем тренутку, истиче Илић, важно је да држава нема превише утицаја на избор патријарха.
„Црква није политичка организација и не треба да се бави страначком политиком. Она мора више одговарати народу и више се бавити народом него влашћу. Црква има обавезу да оно трајно и идентитетско чува до краја и да има слуха, емпатију за стање у народу, а не да се превише повезује са влашћу“, каже Илић.
Српска црква не делује само на територији Србије, па је зато, према Ињчевим речима и предмет интересовања других држава – стога је важно да се избегне утицај страних држава на избор новог патријарха.
„То је можда већи проблем него добри односи српске државе и цркве. Када кажемо утицај државе на цркву, које државе, то је питање“, каже Ињац.
Прочитајте још:
