Традиција вишедневног обележавања новогодишњих празника у Русији веома је стара. Божић је у древној Русији постао званични празник након крштења кнеза Владимира крајем 10. века, а обележаван је 25. децембра.
У 19. веку славље је почињало 24. децембра (6. јануара по грегоријанском календару) Бадњим даном. Божић је обележаван 25. децембра (7. јануара), а 1. (14.) јануара Нова година. Двонедељно празновање, које је у Русији познато као Свајтки, односно свети дани, завршавало се Богојављењем, које се обележавало 6. (19.) јануара.
Улазнице за празничне литургије
Црквена и световна традиција биле су блиско повезане. У божићној ноћи на улицу су излазили коледари, док су током наредног јутра у црквама служене свечане литургије. Храмови у близини великих градова често су били препуни верника, тако да су се за божићну службу понегде чак продавале и улазнице.
Древни обичај коледарске поворке понегде се задржао и данас, уочи Божића, све до Богојављења. Током тих дана коледари иду по кућама са звездом закаченом на штап и певају коледарске песме, а заузврат добијају разне посластице или новац. Најпознатије књижевно дело у којем се описује овај словенски обичај је „Ноћ уочи Божића“ Николаја Гогоља.
Раскошни божићни балови и маскембали
Током Божића људи су посећивали пријатеље, рођаке и одлазили у „визите“. Многи су током дана обилазили по неколико кућа, у којима се обавезно наздрављало уз разноврсне специјалитете.
Током празника у богатим и виђеним породицама приређивани су ручкови са званицама, раскошни балови и маскембали. Новогодишње посете су биле уобичајене током целог јануара, али је најучтивије било посетити домаћине првог дана у години.
Празници су гламурозно прослављани и у скупим ресторанима, уз разне специјалитете од лососа и других врста рибе, кавијар и шампањац.
Клизање, санкање и ватромет
Обични људи су одлазили на клизање и санкање, а у великим градовима радили су празнични базари. На Воробјовим горама у Москви приређивани су ватромети.
Крајем 19. века појавиле су се божићне честитке. Слале су се не само рођацима који живе у другим градовима, него и суседима из улице. Честитке су се исписивале посебно лепим и читким рукописом, а они који нису били сигурни шта треба да напишу могли су идеје и препоруке да добију у приручницима за писање честитки.
Крајем 17. и почетком 18. века из Пољске су у Русију стигле јасле, у којима су на Божић уз помоћ лутака представљане сцене рођења Исуса Христа у пећини. Ова традиција се одржала све до Октобарске револуције 1917. године.
Како је божићна јелка постала новогодишња
Крајем 19. века незаобилазни атрибут Божића и у граду, и на селу, постала је божићна јелка, украшена слаткишима и стакленим куглама, са Витлејемском звездом на врху. Почетком 20. века поклоне деци почео је да носи руски пандан западном Санта Клаусу – Деда Мраз.
Двадесетих година прошлог века религиозне празнике потиснула је атеистичка држава. Божићна јелка је постепено губила значај и називана је „поповским обичајем“.
Обележавање Божића у совјетској Русији званично је било забрањено 1929. године. Шест година касније божићна традиција је пренета на обележавање Нове године 1. јануара.
Од тада је божићна јелка у Русији постала новогодишња јелка, на којој су се у нашли нови украси – папирни авиони и црвеноармејци, са црвеном звездом на врху. Шездесетих година су их заменили космонаути и сатови са сказаљкама које показују пет минута до поноћи.
Поклони и посете Деда Мраза постали су део новогодишње традиције и изгубили некадашње божићне асоцијације. Деда Мразу се 1937. године придружила и унука Снежана (Снегурочка), јунакиња из руских бајки која није повезана с обележавањем Божића.
Тако је било све до 1991. године, када је прослављање Божића враћено на државном нивоу.
Божићни дар Ермитажа верној публици
Поред виртуелне приче о обележавању Божића у Русији, Ермитаж је најавио још неколико онлајн екскурзија у периоду од 30. децембра до 10. јануара. Корисници друштвених мрежа моћи ће на страницама Ермитажа да посете и недавно отворене изложбе посвећене Рафаелу и Фабержеу, а на сајту музеја посетиоци имају могућност да обиђу његове импресивне колекције, које броје 3,1 милион дела сликарства, графике, скулптуре и примењене уметности.
Генерални директор Ермитажа Михаил Пиотровски рекао је раније да је број посетилаца Ермитажа смањен за 80 одсто због мера ограничења, уведених због пандемије. Поређења ради, Ермитаж је ове године посетило 836.000 људи, док је прошле године овај музеј имао 4,9 милиона посетилаца.
Истовремено, међутим, број посетилаца виртуелних програма Ермитажа ове године се повећао на 70 милиона.
