Лајовић је годину завршио на 26. месту АТП ранг листе, што га чини другим „рекетом“ Србије, иза само Новака Ђоковића.
Прву титулу у каријери је освојио 2019. године када је био најбољи на шљаци у Умагу, па је са високим ренкингом и високим очекивањима ушао у годину за нама.
Прво такмичење и одмах први трофеј. Репрезентација Србије је, са Лајовићем и Ђоковићем на челу сингла, освојила инаугурално издање АТП купа.
„С обзиром на то како је 2020. кренула, мислио сам да ће бити најбоља до сада, али су се ствари брзо закомпликовале. На крају је већи део сезоне био импровизација и тако бих и описао 2020. годину. Навикавање на другачији начин живота“, почео је причу Лајовић за Спутњик спорт.
Уследило је много потешкоћа изазваних вирусом корона – одлагања и отказивања турнира, отежани услови за тренинг, неизвесност...
Од августа, када се сезона наставила, па све до краја, Душан није имао најбоље резултате, па је забележио поразе у последњих пет мечева.
„Мислим да је само дошао такав период у завршници. То и дуг период неиграња турнира су довели до тога да крајњи део сезоне завршим са неколико везаних пораза“.
Током 2020. године био је и део Адрија тура, такмичења у организацији Новака Ђоковића.
„Не бих много о томе јер је то већ готова ствар, али укратко – једна добра намера и идеја која је на неки начин лоше завршила. Мислим да је то довољно рећи“.
Лајовић ће, као и прошле године, бити представник наше земље на АТП купу – уз Ђоковића, Филипа Крајиновића и Николу Ћаћића.
Следи Аустралијан опен, па прелазак на такмичење на европском тлу. А у неком тренутку, можда, и нова АТП титула и раст на ранг листи.
„Мислим да је ранг узрочно-последична ствар добрих резултата на великим турнирима и да је сваком играчу најбитније да што боље прође на њима. Наравно, АТП титуле су сигурно врхунац лепих осећања у тенису“, објашњава нам тридесетогодишњи Лајовић.
Наредна тема о којој смо разговарали са Душаном била је она везана за трку за најбољег тенисера свих времена, такозваног ГОАТ-а.
Српски тенисер нема „тачан одговор“, али пре Роџера Федерера и Рафе Надала бира свог репрезентативног колегу.
„Мислим да је расправа о ГОАТ трци нереална док су сва тројица и даље активни. Мој субјективни осећај је да Ноле има највише шанси да буде најбољи икада, али остаје нам да видимо на крају ко ће се пензионисати са највише Гренд слем титула (Федерер и Надал имају по 20, Ђоковић 17 прим. аут.)“.
Поред битке за Гренд слем трофеје, недеље на првом месту ранг листе и много тога другог, Ђоковић већ неколико година води борбу за разне ствари на политичко-тениској сцени.
Недавно је основао своју организацију под именом ПТПА, како би вратио моћ одлучивања у руке играча.
„Нажалост и у тенису постоје те политичке ствари које некада и осете играчи на својој кожи. Слажем се са идејом да би играчи требало да имају већу моћ одлучивања о начину вођења АТП и преговорима између турнира, јер је пре свега АТП зато и организован у прошлости као Асоцијација тениских професионалаца, такорећи у сукобу са тадашњим ИТФ-ом, како би се више помагало играчима. То се, наравно, изгубило кроз време и порастом тениса као глобалног спорта. То је оно што нам је потребно. ПТПА то има као основни мотив – помоћи играчима да се више питају“.
Лајовић није био део Новаковог кампа у Београду, у којем су се многи тенисери са ових простора спремали, јер је, заједно са својим тимом, био у Шпанији где је њихова база.
И поред тога добро је обавештен о пројекту који се спрема.
„Верујем и мислим да тенис има будућност у Србији и да, уколико постане традиционални спорт може да донесе још доста нових играча. Има доста ствари у којима заостајемо за неким тениским силама, али уколико Ноле, Јанко (Типсаревић) и Виктор (Троицки) уложе своје знање и труд у будуће нараштаје, верујем да ће то бити одлична основа за стварање нових шампиона“, закључио је Лајовић разговор за Спутњик спорт.
► Руска „велика тројка“ – претња Ђоковићу, Федереру и Надалу
► Била је спремна за пензију, а онда је добила рак – и то је променило све
► Рус креирао „савршеног тенисера“ – од Ђоковића три ствари, од Надала и Федерера по једна
