Док Пентагон премешта тешке бомбардере Б52 у регион Залива и одбија да врати кући носач авиона „Нимиц“, Иран у нову годину улази са одлуком о почетку обогаћивања уранијума далеко изнад граница предвиђених нуклеарним споразумом из 2015, уз наговештај да ће променити политику уколико Бајден укине санкције које је Техерану наметнуо Доналд Трамп.
Трампово наслеђе за Бајдена — „спржена земља“ широм света
Годишњица убиства генерала Касема Сулејманија доба је када Вашингтон треба нарочито да буде на опрезу, наводи добар познавалац блискоисточних прилика Борислав Коркоделовић. На освету због убиства познатог војсковође, команданта одреда „Кудс“ иранске Републиканске гарде, недавно је поново позвао и ирански верски вођа ајатолах Али Хамнеи, а и припадници „Кудса“ желе да се на неки начин освете. Сулејмани је убијен 3. јануара прошле године нападом дрона.
Са друге стране, транзиција власти у Вашингтону могла би да доведе до слабе координације у оквиру америчког безбедносног система, наводи наш саговорник.
„Све су то осетљиви тренуци због којих Американци не само да су подигли тешке бомбардере из база, него су недавно упутили и једну подморницу, која је опремљена са преко 150 ’Томахавк‘ ракета у зону Залива“, каже Коркоделовић.
Такође је и једна израелска подморница отишла ка региону преко Црвеног мора.
„Ситуација јесте веома запаљива, али још увек мислим да је све то због мера предострожности, које Американци предузимају за сваки случај. Дугорочније гледано, може да се спекулише да они одржавају тај притисак и даље нарушавају односе са Техераном како би спровели оно што многи западни аналитичари сматрају Трамповим покушајем да Бајдену остави ’спржену земљу‘ на многим подручјима, не само у односима са Ираном“, сматра Коркоделовић.
Џо Бајден и „нуклеарни програм плус“
Наш саговорник се нада да ће период до 20. јануара, када се одржава инаугурација новог америчког председника, проћи без отворене оружане конфронтације у региону Залива.
„Иранци инсистирају на томе да они не желе рат, да не предузимају никакве мере војне природе; Американци, опет, кажу да ни они не желе рат. Ирански амбасадор у Ираку је ових дана казао да што се тиче освете за убиство генерала Сулејманија, то не мора нужно да буде оружани сукоб — Иран би сматрао осветом и то уколико би САД коначно морале да напусте Ирак“, објашњава Коркоделовић.
Ситуација на Блиском истоку и под новом америчком администрацијом остаће и даље веома компликована, с тиме што ће Бајден тражити „нуклеарни програм плус“, уместо садашњег нуклеарног уговора из кога је Трамп изашао. „Нуклеарни програм плус“ подразумевао би, према Коркоделовићевим речима, обавезу Ирана да продужи период замрзавања рада на нуклеарном програму.
„Затим, Запад све више тражи, а Иран то одлучно одбија, да у програм буду укључене одредбе о иранском ракетном програму, који сада има домет од око 2.000 километара и може да допре до ивица Европе и треће, да Техеран обустави подршку Асадовом режиму у Сирији, Хутима у Јемену, Хезболаху у Либану“, каже Коркоделовић.
Све те теме имаће приоритет у будућим односима између Вашингтона и Техерана, закључује он.
Иако се Доналд Трамп током кампање хвалио да у свом мандату није започео ниједан рат, иступио је из тешком муком склопљеног нуклеарног споразума 2018; штавише, односе са Исламском републиком додатно је заоштрио прошле године наметањем строгих санкција.
Једна од последњих у низу одлука Пентагона у 2020. било је треће премештање тешких бомбардера на Блиски исток у последњих 45 дана, док останак „Нимица“ у водама Персијског залива вршилац дужности шефа Пентагона Кристофер Милер правда иранским претњама америчким званичницима, укључујући и Трампа.
