Тек после мучних призора из зграде америчког Конгреса који су обишли свет, многи су сазнали да су све владине зграде у Вашингтону повезане мрежом подземних тунела који се у ствари свакодневно користе, а не само у ванредним ситуацијама.
Конгресменима је већ пар дана уочи упада у Капитол саветовано да користе ове подземне пролазе како се не би сретали са Трамповим присталицама које су данима опседале Вашингтон.
Током догађаја у Капитолу 6. јануара, потпредседник Мајк Пенс и још неки чланови Конгреса изведени су из зграде подземним пролазима. „Били смо у подруму и водили су нас кроз тунеле, али је било забуне око тога куда треба да идемо“, навео је представник калифорнијских демократа, Пит Агуљар. „Нас неколико је отишла у ресторан који је био затворен, али су нас пустили унутра“.
Највероватније, по изласку су бар неке особе одмах пребачене у војну базу „Макнаир“ у Вашингтону која је задужена да осигура да влада САД настави да функционише током различитих непредвиђених догађаја.
Мрежа тунела
Тунели који повезују стару зграду „Кенон“ и спомен-зграду библиотеке са Капитолом и другим оближњим зградама, као и многе подземне гараже, део су лавиринта од најмање 19 подземних пролаза на Капитол Хилу кроз које људи и возила могу да се крећу. Тунели који су водили из саме зграде Капитола која је завршена 1800. године, мада је у значајној мери обновљена пошто су је британске снаге запалиле током рата за независност 1812. године, датирају из друге половине 19. века.
Први је прокопан после Грађанског рата, 1898. године, и служио је за вентилацију и транспорт књига од тада нове зграде Конгресне библиотеке. Тај систем за транспорт књига на електрични погон нажалост, више није у функцији.
Први тунели из Капитола намењени за кретање људи били су они који су га повезивали са старим здањем „Кенон“, као и зградом Сената „Расел“ ка северу. То су биле и остале помоћне канцеларијске зграде у којима у ствари и седи већина америчких законодаваца.
Зграда „Кенон“ је отворена 1908. а „Расел“ је завршена наредне године и одмах је била повезана подземним тунелима којима су могла да се крећу и возила. У почетку су то били аутомобили на електрични погон који су овом рутом превозили сенаторе и остало особље до и из Капитола.
Како се комплекс зграда Конгреса на Капитол Хилу ширио током следећег века, тако се повећавао и број тунела, а и они су бивали све већи и савршенији. Данас, на пример, подземни пролаз између старог здања „Кенон“ и Капитола више личи на тржни центар, у коме има продавница, занатских радњи, пошта, банке и кафетерије. Такође, пролази су украшени великом колекцијом уметничких дела које су поклањали студенти широм Сједињених Држава.
Систем подземне железнице Капитол такође је у више наврата дограђиван и побољшаван. Почев од 1960. године додате су додатне линије подземне железнице које саобраћају и до осталих канцеларија Конгреса изван зграде „Расел“. Данас је повезана и са зградом сената „Дирксен и Харт“, као и са зградом „Рејбарн хаус“ у којој се налази теретана за конгресмене и стрелиште за полицијске јединице.
Тунели служе и као склоништа у ванредним ситуацијама
Поред свих погодности које пружају ови подземни пролази целој вашингтонској администрацији, очигледно је да су они драгоцени и у случајевима разних криза како би се особље склонило.
Америчка влада је 1958. године одредила да тунел између Капитола и зграде „Расел“ буде намењен за склониште у случају елементарних непогода. После инцидента који се догодио 1998. године када је човек са психичким поремећајем отворио ватру на два полицајца, одлучено је да већина подземних пролаза буде затворена за ширу јавност.
Последњи велики радови на подземним пролазима око Капитол Хила, бар они за које се зна, обављани су током 2000-тих. Троетажни подземни додатак од 54.000 квадратних метара ископан је на истоку и повезан са разним пословним зградама у окружењу.
Током ове изградње направљен је и тунел дуг око 300 метара ка северозападу који је наводно намењен за камионе за одвоз смећа, који ће омогућити да особље задужено за безбедност имали бољу контролу у случају неких евентуалних диверзија, као и да буду на безбедној удаљености од главних административних зграда.
Како се евакуише из Беле куће
Бела кућа има свој лавиринт подземних пролаза. Као и код Капитола, ово укључује и онај који се редовно користи за пролаз до канцеларија у суседној Извршној пословној згради „Ајзенхауер“, познатој и као Стара извршна зграда.
Бела кућа такође има подземни тунел који омогућава дискретан улазак и излазак возила ка задњем делу зграде Министарства финансија, два блока даље. Овај пролаз је играђен непосредно после јапанског напада на Перл Харбор 7. децембра 1941. године за случај изненадног ваздушног напада на Вашингтон.
У исто време су започети радови на изградњи бункера испод Беле куће, који је од тог времена прерастао у Председнички оперативни центар за хитне случајеве. И за време Обамине администрације испод травњака Беле куће је изграђен још један огроман бункер.
Кемп Дејвид такође има велики подземни бункер, а шездесетих година Пентагон је активно припремао изградњу огромног супер-бункера испод Вашингтона који би био директно повезан са њим, преноси РТС.
