Глобално загревање и топљење леда на дуге стазе могу онемогућити употребу дугорочних истраживачких станица. Могуће је да ће у будућности у Северном леденом океану кретање санти леда постати неостварени сан за интроверта са академским звањем, али научни подаци ће и даље бити потребни за индустријске, еколошке, технолошке и војне програме. Прилике за детаљно и дуготрајно проучавање Арктика непрестано се смањују: упркос чињеници што се огромни контејнерски бродови с времена на време заглаве у леду и ледоломац мора да дође да их спаси, све је теже основати трајну арктичку базу на северним географским ширинама.
a cool Russian arctic research ship pic.twitter.com/4YdKMcWucs
— Taepodong (@stoa1984) December 21, 2020
Поента није само у томе што леда има све мање. Главни проблем је недостатак брзе реакције ако се на станици догоди ванредна ситуација. Због тога је Федерална служба за хидрометеорологију и праћење животне средине („Росгидромет“) из „Адмиралског бродоградилишта“ наручила јединствени брод који нема аналога у читавом свету.
Брод — пловећа станица
Осмог децембра на „Адмиралском бродоградилишту“ у Санкт Петербургу поринута је самоходна арктичка платформа „Северни пол“ — пловило на којем ће руски научници у наредним годинама истраживати Арктик не ризикујући своје животе. Његова специфика је у томе да је тешко назвати га бродом у класичном смислу те речи. „Северни пол“ је прилично велика лабораторија која је пажљиво уклопљена у корпус пловила отпорног на лед. Глава предност пловила је економичност.
Да би се поставила станица на пловеће санте леда, раније нису биле довољне само десетине тона истраживачке опреме, него и нуклеарни ледоломац. Само је овај брод могао безбедно да довезе научнике и да се врати без проблема. Али свако такво путовање коштало је прилично много: за повратно путовање организација која је унајмила ледоломац морала је платити најмање 200 хиљада долара.
Специфичност „Северног пола“ је у томе што је он као брод — пловећа станица.
Уз помоћ сателитског навигационог система, брод може самостално да стигне до одређеног места, учврсти се за лед уз помоћ специјалних хватаљки и омогући људима да дугорочно опреме станицу на обали. Да би то учинили, на броду се налазе модуларне структуре, уређаји за грејање, комуникациони системи и метеоролошка опрема, уз помоћ које се климатске промене могу пратити у режиму реалног времена.
Нигде на свету не постоји ништа слично
Осамнаестог децембра 2020. године платформа „Северни пол“ је поринута. Главни елементи су већ састављени: мотори, маневарски потисници, системи за хитно спасавање и сва опрема захваљујући којој ће пловило „Северни пол“ изгледати као прави експедициони брод. У суштини, арктичка платформа је цивилна копија војне плутајуће базе (брода који обезбеђује флоту) са мањим изменама. Попут ратних бродова, и „Северни пол“ ће имати значајан ресурс: животни век брода се процењује на 25 година, а период аутономног рада достиже три године и ограничен је само залихама горива и хране.
Упркос повећаном интересовању страних држава за Арктик, до сада нико није успео да изгради сличне бродове. Поједини истраживачки бродови се, наравно, производе с времена на време, међутим нико није успео да направи прави мини-ледоломац са аутономијом као на свемирској станици. Чак ни у САД-у, где Арктик сматрају зоном својих стратешких интереса, флоте ледоломаца практично нема, а да не говоримо о специјалним истраживачким бродовима. „Адмиралско бродоградилиште“, према речима океанографа и биолога Андреја Фостова, успело је да реши нерешив проблем — да остави стручњаке на Арктику у готово кућној атмосфери.
„Свака експедиција, посебно у случају са пловећим станицама, увек је синоним за спартанске услове. Последњих година, наравно, постало је приметно боље јер су нам технологије у таквим условима мало олакшале живот. Али поменути брод је као дом. Ако желите можете спровести истраживање, па поћи у теретану, на пливање, а увек можете контактирати своју породицу захваљујући брзом сателитском интернету. Мислим да ће се и квалитет примљених података повећати на новом броду. Све промене у атмосфери и хидросфери моћи ће да се прате 24 сата без прекида“, рекао је Фостов.
За добро свих
Постепено ослобађање арктичке лепоте од леда већ је омогућило да се тамо започне активно истраживање и ископавање минерала. Међутим, у доба монструозних техногених катастрофа, као на пример у Нориљску, постало је немогуће истраживати индустријске објекте без научника. И овде ће „Северни пол“ добро доћи: брод може да стигне у било коју тачку Арктика, да се причврсти на месту, узме узорке и готово одмах саопшти податке о еколошкој ситуацији. Научници могу да провере резултате у 20 лабораторија. Оне још нису монтиране (готов је само чврсти корпус и основни системи), али ће 2021-2022. године брод бити завршен и спреман за рад.
Отприлике у исто време руска индустрија може започети активан рад на повећању експлоатације природних ресурса на Арктику. Вреди подсетити да је руски део овог региона право богатство. Резерве нафте руске арктичке зоне износе 7,3 милијарде тона. Поред тога, у северним рудним богатствима је концентрисано око 55 трилиона кубних метара природног гаса. Истовремено, читав процес проучавања арктичких ширина на пловилу „Северни пол“ изводиће малобројни тим: 14-15 чланова посаде и око 40 научника. Према речима војног експерта Иље Крамника, „Северни пол“ је практична истраживачка платформа која ће омогућити да се не заостаје са проучавањем Арктика.
„За савремени брод са много аутоматских система посада је оптимална. Овај брод је сам по себи поларна станица. На њему се без бојазни може „замрзнути у леду и пловити“. Што се тиче дизајна, овде се треба сетити брода „Фрам“ на којем је Роалд Амундсен посетио Арктик. Корпус је попут онога који има „Северни пол“ и направљен је са једним циљем: да без великих проблема издржава притисак леда. Лични укус дизајнера нема никакве везе са тим“, рекао је Крамник.
Дизајн новог брода је изазвао бурне расправе на Западу. Неки корисници брод називају „огромним сивим нилским коњем“, други траже сличности са фотографијама Силвестера Сталонеа у улози судије судије Дреда.
У званичним документима је наведено да „Северни пол“ треба да обезбеди удобне и безбедне услове за рад и живот посаде и научног особља на поларној станици на температурама до -50 степени и влажности 85 одсто.
Прочитајте још:
