Први пут покренут 2009. године као дигитална валута, биткоин се једно време користио као дигитални новац на маргини економије.
Од тада је постао мејнстрим. Данас се користи искључиво као нека врста „дигиталног злата“, пише „Сајенс алерт“.
Као одговор на ризик од економског колапса због ковида, владе широм света преплавиле су глобално тржиште новцем који су створиле централне банке, како би повећале потрошњу и помогле у спасавању економије.
Али повећање понуде новца нарушава његову вредност и наводи људе да траже имовину отпорну на инфлацију. У овој клими биткоин је постао заштита од надируће инфлације и лоше зараде на другим врстама имовине.
Шта је биткоин?
Биткоин, највећа криптовалута на свету према тржишној капитализацији, тренутно има циркулишућу понуду од 18.590.300 биткоина и максималну понуду од 21.000.000.
Ово ограничење је чврсто кодирано у биткоин протоколу и не може се променити. Ствара вештачку кризу, која осигурава да дигитални новац временом повећава вредност.
Док државне валуте попут аустралијског долара могу да повећају своју понуду по вољи централних банака, биткоин има фиксну понуду која не може бити надувана политичким одлукама.
Биткоином се претежно тргује на онлајн берзама криптовалута, али се такође може слати, примати и чувати у „дигиталним новчаницима“ на одређеним хардверским или паметним апликацијама.
Можда најпреломнији аспект биткоин мреже је тај што се она ослања на рад криптографа и информатичара да би постојала као дигитална валута заснована на тзв. блокчејну.
Јавни блокчејн је „непроменљива“ база података, што значи да се евиденција историје трансакција не може променити.
Функционална и децентрализована дигитална валута
Биткоин је „децентрализован“. Другим речима, функционише преко распршене P2P (peer to peer) мрежа, уместо преко централне власти као што је централна банка.
И то чини кроз учешће биткоинских „рудара“. „Рудар“ је свако ко одлучи да покрене софтвер за потврду биткоин трансакција на блокчејну. Обично су ови људи активни на тржишту криптовалута.
Рударењем се добијају биткоини, али се добитак рударима преполовљава се сваке четири године.
Ово постепено смањење у мрежу је кодирао творац Сатоши Накамото, који га је дизајнирао на овај начин како би опонашао поступак вађења стварног злата - у почетку је лакше пронаћи га, али временом постаје теже.
„Рудари“ битокоина данас зарађују 6,25 биткоина за сваки ископани блок, а ранијих година то је било 50. То ствара подстицај за рано укључивање, јер се ресурси временом смањују.
Због овога се очекује раст цена како би се задовољила потражња. Али будући да се оскудица у будућности унапред зна (предвидљиво у четворогодишњим интервалима), догађаји преполовљавања већ имају цену.
Стога, нагли скокови и падови цена обично одражавају променљиве услове тражње, попут растућег броја нових институционалних инвеститора. Све више јавних предузећа сада улаже у биткоине.
Зашто је биткоин битан?
Постоји неколико могућих објашњења зашто толико људи сада биткоин сматра значајним.
То је „сигурно“ средство
Суочени са глобалном неизвесношћу, куповина биткоина је начин да људи диверзификују своју имовину. Његова тржишна вредност може се упоредити са другом вредном имовином која је потребна у невољама: златом.
Усред глобалне пандемије, неконвенционалног избора америчког председника и померања тежишта геополитичке моћи, могуће је да више људи злато и биткоин виде као бољу алтернативу доларима.
Повезује се са идеологијама оријентисаним на приватност
Биткоин (и криптовалуте уопште) није политички и идеолошки неутралан. Рођен је у интернетској ери међу људима који су били озбиљно забринути за приватност.
Интелектуално и идеолошко порекло биткоина је у покрету „сајферпанк“ деведесетих и раних двехиљадитих.
Евиденција форума на интернету показује да се за њу заговарало као за анонимну дигиталну валуту која је омогућавала људима интеракцију на мрежи без праћења од стране влада или корпорација, нудећи алтернативу за свакога ко нема поверења у савезни централни банкарски систем.
Можда је отворени пораст дигиталног надзора као одговор на пандемију додатно подстакао страхове о приватности и сигурности на мрежи – поново побуђујући интересовање јавности за потенцијал биткоина.
Зашто биткоин цвета?
Скорашњи пораст вредности биткоина своди се на комбинацију три фактора: идеологије, социјалног расположења и наде.
Али иако су то променљиви фактори, ово не дискредитује значај дигиталне економије, интересовање за технологију која сазрева и утицај институционалних инвеститора у криптовалуте, укључујући биткоин.
Биткоин је у узлазном тренду на тржишту, такође познат као територија „бико тржишта“.
Дизајниран је за повећање вредности с временом кроз правила која је Накамото записао у свој софтверски код – а који најискренији заговорници биткоина, познатији као „максималисти“, жестоко бране.
Визија нове будућности
Из ширег референтног оквира, децентрализоване криптовалуте омогућавају нове начине координације без потребе за централним арбитром.
А децентрализоване мреже засноване на блокчејнима не обезбеђују само дигитални новац. Слично обичним апликацијама за паметне телефоне, програмери софтвера широм света граде децентрализоване апликације.
Увели су друге криптовалуте, попут етеријума, које су такође отворене платформе за јавност.
Остале апликације укључују децентрализоване финансијске алате за предвиђање тржишта, позајмљивање криптовалута, инвестирање и масовно улагање.
Накамотов храбри експеримент у дигиталној валути делује како је замишљен. А оно што сада заиста заслужује пажњу је шта ово значи за нашу дигиталну, физичку и друштвену будућност.
Прочитајте и:
