На подужој листи коју углавном чине приватни донатори, нашли су се и технолошки гиганти Гугл, Мајкрософт и Куалком, неки од највећих провајдера услуга у САД – Веризон, Комкаст и Чартер комуникејшнс, гигант ваздухопловне и одбрамбене индустрије Боинг, неколико синдиката укључујући Америчку федерацију учитеља и Међународно братство електричара.
На списку су се нашле и инвестициона компанија Капитал гроуп и две здравствене компаније – осигуравајућа компанија Антем и технолошка компанија Масимо корпорејшн.
Истовремено, Бајденов комитет за инаугурацију одбио је да прихвати донације од регистрованих лобиста и страних агената, као и од компанија које се баве „вађењем, прерадом, дистрибуцијом или продајом нафте, гаса или угља“. Руководиоцима тих компанија такође је забрањено да дају прилоге одбору. Комитет до сада није открио величину донација корпорација, али ће то учинити касније, у складу са америчким законима.
Кад је Бајденова кампања почела да шаље инаугурационе пакете потенцијалним донаторима средином децембра 2020. године, највећи улог износио је 500.000 америчких долара за приватна лица и милион долара за компаније, који би им омогућио статус ентитетског председавајућег за наступајуће догађаје.
Пакети су наводно пружали ексклузиван приступ наступајућим догађајима, који ће, међутим, бити ограничени због пандемије вируса корона. Иако су размере церемоније инаугурације још увек нејасне, новоизабрани председник Џо Бајден и потпредседница Камала Харис ће по традицији присуствовати церемонији која се одржава на Капитол хилу.
Очекује се да ће безбедносне мере бити повећане после догађаја од 6. јануара када су присталице Доналда Трампа упале у Капитол док је Конгрес потврђивао Бајденову победу на изборима. У инциденту ког су најоштрије осудили демократе, републиканци, а касније и сам Трамп, погинула су четворица демонстраната и један полицајац.
Прочитајте још:
