Овај комплекс је духовни симбол Русије, који слави победу народа у Другом светском рату над фашизмом и чува сећање на милионе бесмртних хероја који су пострадали за слободу, али и на део славне историје Србије и совјетске војнике који су злествовали у ослобођењу Београда и наше земље.
Музеј под отвореним небом „Поље победе“ приказује бојно поље током одбране Москве 1941. године. Чак је и локација симболична. На овом подручју су нацисти пре скоро 80 година последњи пут покушали да се пробију до главног града, али их је ту зауставила војска Црвене армије.
Битка за Москву је била прва одлучујућа битка за време Другог светског рата. Москва као главни град СССР-а је имала стратешки значај, па је исход рата зависио од исхода те битке. Била је то једна од најкрвавијих битки у којој су совјетски војници показали невиђено јунаштво. Битка за Москву је трајала скоро седам месеци, противник је изгубио око 500.000 људи и око 4.000 тенкова, оруђа и друге војне технике, а победа совјетске војске срушила је мит о непобедивости немачке нацистичке армије. Читав свет је видео да Црвена армија није сломљена и да је способна да победи.
Музеј „Поље победе“ посвећен је Акуловској операцији и ослобађању села Јушково. Овде је, недалеко од престонице, Хитлерова војска први пут претрпела озбиљан пораз, па је немачка команда била приморана да одустане од плана напада на Москву из Нарофоминског правца. Историчари су овај догађај касније назвали „Нарофомински пробој“.
Милиони сведочанстава, фотографија и докумената о јунаштву совјетског народа чувају се у музеју „Пут сећања“. Да би се музеј обишао потребно је направити 1418 корака – толико дана и ноћи је трајао рат између нацистичке Немачке и СССР, од 22. јуна 1941. до 9. маја 1945. Овде посетиоци готово да могу да проживе сваки тај дан и пређу пут од трагичних догађаја са почетка рата до тријумфалног уласка совјетске војске у Берлин и прве Параде победе, одржане 24. јуна 1945. године на Црвеном тргу, више од месец дана пошто је потписана капитулација нацистичке Немачке.
Главни елемент „Пута сећања“ је фотогалерија „Река времена“ са информацијама о војницима са фронта, житељима Лењинграда током опсаде, радницима и свима онима који су устали у одбрану своје земље. Више од 34 милиона фотографија учесника рата. Међу њима је и фотографија Владимира Спиридоновича Путина, оца руског председника Владимира Путина, који је такође био учесник рата, док је Путинов старији брат Виктор умро од дифтерије за време Опсаде Лењинграда.
Владимир Путин је летос, током посете музеју, овде пронашао фотографију свога оца.
У музеју има 35 сала, а захваљујући најсавременијим технологијама посетиоци могу да осете ту атмосферу ратних година, ратне страхоте и зиму каква је била током Опсаде Лењинграда, која је трајала 872 дана и која је, према различитим проценама, однела од 400.000 до 1,5 милион живота. Више од 90 одсто људи умрло је од глади.
Ту се могу видети најзначајније фазе рата. Стаљинградска битка, која је била прекретница Другог светског рата и једна најкрвавијих битки у историји човечанства - овде је Црвена армије сломили кичму немачког Вермахта и зауставила продор немачке војске ка нафтним пољима Каспијског региона; Курска битка – највећа тенковска битка у историји ратовања, завршена победом совјетске армије; Опсада Севастопоља, која је трајала 250 дана и постала симбол храбрости и јунаштва совјетских војника, али и многе друге.
Посебна сала посвећена је ослобађању Европе од нацизма. У музеју истичу да је Црвена армија у потпуности или делимично ослободила територије десет европских земаља: Југославије, Румуније, Бугарске, Мађарске, Пољске, Чехословачке, Аустрије, Норвешке, Немачке и Данске и да су управо совјетски војници отворили врата нацистичких концентрационих логора у многим европским земљама.
У музеју се налази и 10 макета споменика совјетским војницима – ослободиоцима, подигнутим у тим земљама у знак захвалности и сећања, а међу њима је и онај из меморијалног комплекса „Ослободиоцима Београда“.
Посетиоци овде могу да сазнају и колико је црвеноармејаца погинуло у биткама на територији сваке од тих земаља.
Дуж галерија музеја постављена су 174 постамента са 15 хиљада специјалних капсула са земљом донетом из 44 државе, са места где су сахрањени совјетски војници. Ту је и грумен српске земље, донет са Гробља ослободилаца Београда и још из 14 места широм Србије.
Цео овај меморијално-историјско комплекс са храмом и музејима отворен је лета 2020, у години када је свет обележавао 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
Четири године рата однеле су животе око 27 милиона људи, а више од половине заробљених совјетских војника умрло је у нацистичким логорима. У музеју „Пут сећања“ истичу да је рат стигао у сваки дом, али да је у сваку кућу стигла и победа.
Новинарка Спутњика Оливера Икодиновић у видео-блогу „Моја Русија“ води вас сваке друге недеље на вама позната, али и скривена места Москве и Русије. Завирите са нама у различите кутке Русије и њене престонице, упознајте њихове лепоте и традицију и осетите дух земље и душу Руса.
Прочитајте још:
