У данашње време све чешће се чује како се говори о транзицији на обновљиве изворе енергије, а у први план истакнути су ветар и сунце. И то је сасвим у реду, пошто ветар и сунце и представљају ценовно најисплативије обновљиве изворе, а имају и мањи утицај на природне екосистеме од великих и малих хидроелектрана. Међутим, у овом тексту позабавићемо се хидроенергетским извором који људима ретко падне на памет – водоводним цевима.
Хидроенергетски потенцијал водотокова представљао је вековима важан извор обновљиве енергије, те се трагови коришћења водотокова могу наћи још у древном Египту, Персији и Кини. Ипак, тек крајем 19. века хидроенергија је постала један од најважнијих извора за производњу електричне енергије. Прва хидроелектрана икада направљена је она на Нијагариним водопадима, која датира из 1879. године, преноси портал Клима 101.
И док је енергетски потенцијал великих река јасно видљив, стартап компанија из Орегона, „Ин пајп енерџи“, осмислила је систем који омогућава да се чак и чак и хидроенергија из водоводних цеви адекватно искористи. Њиховом технологијом чак и велики објекти, попут стадиона, могу да се напајају струјом добијеном из цеви градског водовода.
Потенцијал који се крије у цевима за пијаћу воду
„Ин пајп“ хвата вишак енергије која се ствара док вода протиче кроз општинске цеви за пијаћу воду.
Оваква врста децентрализованог извора енергије, који је малог обима, заправо помаже да се прекопотребна струја стави у руке заједнице. Председник и извршни директор компаније Грег Семлер објашњава да су предузећа која се баве производњом електричне енергије у последње време преплављена иновацијама, док се то не може рећи за предузећа која се баве водоснабдевањем која користе исту технологију већ годинама. „Ин пајп“ жели то да промени.
„Вода је најважнији ресурс на планети, али агенције за воду широм планете се боре да ускладе постојећу инфраструктуру и повећане трошкове. Вода је такође веома добар извор енергије, а постоји начин на који градови могу да је користе уз минималне трошкове“, истиче Семлер.
Док градска вода тече низбрдо, од водоторња до славине, притисак у цевоводу често постаје превисок, а одржавању равнотеже помажу вентили за смањење притиска који су смештени дуж цевовода. Улога тих вентила је важна, јер у супротном велика сила воде која се ствара услед прекомерног притиска може да проузрокује цурења или веће прекиде у снабдевању водом, а санација је понекад веома скупа.
Како би се избегао такав сценарио, осмишљена је технологија која користи већ постојеће вентиле за контролу притиска, али уз које су додати сензори чији је задатак да прецизно прате проток воде и притисак који настаје у цеви. Када притисак почне да расте, вода се преусмерава кроз малу цев која се назива обилазница, где она заврти низ микротурбина, након чега се поново улива у главну цев.
Током наведеног процеса прекомерни притисак се претвара у енергију, која након тога може да се користи за напајање градске електричне мреже.
Струја произведена из водоводних цеви се већ користи
Уз помоћ пумпи које су закачене на водоводне цеви у циљу контролисања притиска и генерисања електричне енергије, у граду Хилсборо, у Орегону, данас је омогућено да се сачувају вода и инфраструктура, али и преласком на овај обновљив извор енергије знатно се смањују емисије гасова са ефектом стаклене баште.
Процењује се да би коришћењем ове технологије могло да се генерише од 185.000 до 200.000 кВч електричне енергије сваке године за напајање градске расвете и станица за пуњење електричних возила у Хилсбороу.
Како се раније електрична енергија у овом граду производила сагоревањем угља, овај пројекат има потенцијал и да смањи количину емисија у том подручју за 73.482 килограма угљен-диоксида годишње, што је количина емисија која настаје вожњом аутомобила дуже од 386.000 километара. Иако овај број није сувише висок, он нам показује да технологија генерисања струје из цеви за водовод може да да позитивне резултате и да пружи допринос у борби за смањење емисија.
Интересантно је да се на овај начин струјом напаја и градски стадион у Хилсбороу, што јасно показује да из водовода може да се генерише велика количина енергије, довољна да и по неколико сати напаја веома велике објекте, попут стадиона.
На крају, важно је напоменути да је ово одлична идеја за коришћење вишка енергије која би иначе била пропуштена а што је још важно, може да се имплементира у сваком месту на планети које има изграђен водоводни систем. Овакве идеје и њихова имплементација могле би да имају веома важну улогу у времену када је борба за смањење емисија у пуном јеку, а прелазак на коришћење обновљивих извора преко потребан и када се истражују различита решења да се то оствари.
Прочитајте и:
