У новембру прошле године Бјорн Содер је заједно са Матијасом Карлсоном, бившим лидером посланичке групе Шведских демократа у парламенту и Тобијасом Андерсоном, портпаролом омладинског крила странке номиновао Доналда Трампа за Нобелову награду за мир.
Иза номинације је стајало још 11 европских парламентараца из Данске народне странке, британске Конзервативне странке, пољске партије „Закона и правде“ и мађарског Фидеса.
Трампа су номиновали због „доприноса миру и мировним преговорима на Корејском полуострву, Балкану и између Израела и неколико суседних држава“. И данас номинација остаје на снази упркос жестоким критикама недавних поступака Доналда Трампа од стране руководства Шведских демократа.
„У спољној политици допринео је миру у свету и заслужио је награду. То што се понашао сулудо након избора не би требало то да умањи“, рекао Бјорн Содер, члан Одбора за спољне послове Шведских демократа за национални јавни сервис СВТ.
„То ће, наравно, бити жалосно наслеђе Трампа и његово понашање након изборног пораза је за осуду. Али морате раздвојити ствари. У спољној политици је успешан и заслужује Нобелову награду за мир“, објаснио је Содер.
„Мотиви се суштински нису променили – упркос нередима у Вашингтону“, рекао је Тобијас Андерсон за СВТ.
„Доналд Трамп је можда контроверзна особа са конфронтирајућим стилом расправе у домаћој политичкој арени. Али ниједна објективна процена не може порећи огроман напор који је учинио за мир у свету“, објаснио је Матијас Карлсон.
Недавни догађаји у САД изазвали су талас критика шведског естаблишмента, а политичари са оба крила политичког спектра осудили су Трампово одбијање да призна пораз. Магнус Рансторп, водећи шведски истраживач тероризма, опсаду америчког Капитола назвао је „домаћим тероризмом“.
Доналда Трампа критиковао је и лидер шведских демократа Јими Акесон, који подржава америчког председника. Оценио је да Трамп „нема емпатију“ и друге особине које се приписују добрим људима и нагласио да председнички избори нису такмичење у популарности, већ избори за унутрашњу, спољну, безбедносну и трговинску политику. Ипак, Акесон би волео да су се избори завршили другачије.
„Јасно је да бих изабрао конзервативну владу и владавину у САД уместо лево-либералне“, закључио је Акесон.
С друге стране, политичар Норвешке напредне странке Кристијан Тибринг-Гједе, који је раније два пута номиновао Трампа за Нобелову награду за мир, довео је у питање његову способност да врши функцију председника. Тибринг-Гједе је рекао да се Трампово „стање погоршава“ од пораза на прошлогодишњим председничким изборима и сматра да је подршка коју је упутио његовим присталицима на протестима испред Капитола „застрашујућа“.
Представнички дом САД састаће се у среду како би размотрио могућност опозива председника Доналда Трампа због „подстицања побуне“ уочи нереда на Капитолу.
Актуелна ситуација у Америци била је и тема емисије „Нови Спутњик поредак“, коју води Никола Врзић:
