Ирска влада је одобрила објављивање коначног извештаја о истрази, изјавио је јуче Родерик О'Горман, министар за децу и омладину.
„Извештај јасно показује да је Ирска деценијама имала опресивну и бруталну мизогинску културу у којој је стигматизацијом мајкама и њиховој деци одузимана будућност“, рекао је О'Горман назвавши објављивање извештаја надлежне Комисије од 2.865 страница значајним тренутком за нацију.
"Влада ће у наредним недељама и месецима врло пажљиво и детаљно размотрити извештај са циљем да развије свеобухватан акциони план који обухвата осам тема: приступ усредсређен на преживеле особе, извињење, приступ личним подацима, архивирање и базу података, образовање и истраживање, меморијализацију, ресторативно признање и достојанствено сахрањивање", напоменуо је он.
Премијер Мајкл Мартин је рекао да извјештај описује веома мрачно и тешко поглавље ирске историје.
„Морамо као држава да се суочимо са пуном истином из наше прошлости“, казао је он и додао да је „тешка истина то што је цело друштво било саучесник“ у овом скандалу. „Ово смо сами себи учинили - третирали смо жене изузетно лоше, третирали смо децу екстремно лоше“.
„Имали смо потпуно изопачен став према сексуалности и интимности, а младе мајке и њихови синови и ћерке су били приморани да плате ужасну цену те изопачености. Као друштво усвојили смо перверзну религиозну моралност и контролу“, рекао је премијер.
Стопа смртности у домовима била 15 одсто
Према извештају, чак 9.000 новорођенчади умрло је у 18 установа за негу између 1922. и 1998. године, а стопа смртности у домовима била је 15 одсто. Истражитељи су касније пронашли масовну гробницу беба и деце у канализацији испод католичког дома у граду Туаму. Неке малолетнице су наводно коришћене и у испитивањима вакцина без пристанка родитеља.
Њихови рођаци данас тврде да су бебе злостављане јер су рођене ван брака и да су њихове мајке сматране мрљом за репутацију Ирске као посвећене католичке државе, преносе амерички и британски медији.
Владини подаци показали су да је стопа смртности деце у домовима, где су десетине хиљада жена, међу којима су биле и жртве силовања, слане да се породе, често била пет пута већа него код венчаних парова.
У домовима који су обухваћени истрагом рођено је 57.000 деце, а највећи број пријема трудних жена је био шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Велики број деце која су се родила у домовима је усвојен или смештен у сиротишта којима су управљале часне сестре. Тамо су често била жртве злостављања.
Откриће масовне гробнице
Истрага о ирским домовима за мајку и дете покренута је пре шест година након што је локална историчарка Кетрин Корлес пронашла смртовнице за скоро 800 деце из дома „Бон Секур“ у граду Туаму, али само два извештаја о сахранама.
Њено истраживање је довело до открића масовне гробнице.
Кетрин Корлес, која је одрасла у Туаму са породицом, испричала је да су је на истраживање подстакла узнемирујућа сећања из детињства на мршаву децу која су у њеној школи била одвајана од других ученика.
У извештају комисије наводи се да је у некадашњој септичкој јами испод дома у Туаму сахрањено 802 деце. Најстарија су имала три године.
Дом у Туаму је радио од 1925. до 1961. године, а срушен је седамдесетих година 20. века.
Репутација Католичке цркве у Ирској је уздрмана низом скандала због педофилије међу свештеницима, злостављања, присилног давања деце на усвајање и других болних тема.
Папа Фрања је приликом прве посете Ирској 2018. године замолио за опроштај због скандала.
У извештају комисије се наводи да су домови за мајку и дете постојали и у другим државама, али да је број невенчаних мајки у ирским домовима био највећи на свету.
„У годинама пре 1960. домови за мајку и дете нису спасавали животе „незаконите“ деце, већ делује као да су значајно смањивали њихове шансе да преживе“, наводи се у извештају. „Веома висока стопа смртности била је позната и локалним и националним властима у то време и забележена је у званичним документима“.
Улога државе у скандалу
Удружење преживелих из ирских домова саопштило је да је извештај „истински шокантан“, али су изразили незадовољство зато што истрагом није био обухваћен низ сличних институција и зато што не указује довољно на улогу државе у управљању домовима.
„То што се догодило био је само један аспект државе која је била крајње усмерена против жена и у законодавном и у културолошком смислу“, саопштило је удружење.
Политика верских организација у Ирској и државе спречавала је преживеле из домова за мајку и дете да ступе у контакт са рођацима. Особе које су усвојене немају право на приступ информацијама и документима о томе ко су им биолошки родитељи, односно рођаци.
У извештају се наводи да су свештеници, часне сестре и званичници прибегавали лажима и манипулацијама како би онемогућили контакте између мајки, деце и рођака.
„Ово је кључни тренутак. Жао ми је што је тако дуго трајало“, казала је за Гардијан седамдесетогодишња Ен Харис, која је 1970. године родила сина у дому у округу Корк.
„Ирско друштво је са осудом гледало на децу рођену ван брака. Жене су слате у такве институције како их не би гледали“, рекла је Ен Харис, која је написала књигу о свом искуству у дому и каснијем проналаску сина.
Џоан Бартон, бивша заменица премијера која је 1949. године рођена у једном од домова, изјавила је да су открића истраге историјска у смислу документовања једног система који је могао да буде заборављен у земљи која се коначно ослобађа стега Католичке цркве.
„Извештај открива, нарочито новој генерацији младих људи, шта је Ирска некада радила женама које су имале смелости да воле ван брака и доносе на свет децу које су морале да се одрекну“, написала је она за лист „Ајриш индипендент“.
„То ће нам као друштву пружити прилику да се упитамо зашто је таква врста бруталности толико дуго толерисана“.
Прочитајте још:
