У Украјину, додаје Молохов, неће ниједан експерт од угледа доћи „ни под претњом пиштољем“ да дискутује о томе коме припада Крим.
Украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба раније је рекао да је спреман да позове руску делегацију да учествује на самиту такозване „Кримске платформе“ који би требало да се одржи у мају 2021. године. Дипломата је рекао да ће Кијев разговарати са Москвом само о питању „враћања суверенитета и јурисдикције Украјине“ над полуострвом.
Шта је циљ „Кримске платформе“ Кијева
Аналитичари истичу да је Кијеву „Кримска платформа“ потребна искључиво у пропагандне сврхе, али да овај формат није одржив. Према мишљењу политичких аналитичара, Украјина од таквих скупова неће имати никакву корист.
„Говорећи о предстојећем модалитету ’Кримске платформе‘, господин Кулеба ризикује да овај догађај, у најбољем случају, претвори у гомилу ’лепо обучених паметњаковића‘ који заседају. Кијев позваним учесницима намеће свој дневни ред који је већ свима добро познат“, коментарише Молохов изјаву украјинског министра.
Заменица председника комитета Државне Думе за међународне послове Наталија Поклонска такође је прокоментарисала активност Кијева око „Кримске платформе“. Она је назвала предложени скуп сумњивим догађајем чији је циљ заузимање територије суверене државе — Русије.
„Потенцијални учесници овог самита требало би то добро да разумеју. Ако учествују у припреми ’Кримске платформе‘ и расправи о одређеним питањима, морају схватити да је то злочин против становника Крима, против Руске Федерације и њеног народа“, изјавила је Поклонска на конференцији за новинаре у Симферопољу.
По њеном мишљењу, било би сврсисходније да се самит ове врсте посвети теми државног удара у Украјини који се догодио 2014. године.
„Имам много тога да кажем и подсетим на то зашто и од кога су људи на Криму били принуђени да сами бране свој живот, док су у Кијеву неки бивши чланови Партије региона и дипломате почетници, међу којима је и Дмитриј Кулеба, који се заклео на верност бандитима, делили кабинете“, рекла је Поклонска.
Посланик Думе са Крима Руслан Баљбек изјавио је да се нема о чему дискутовати у оквиру „Кримске платформе“.
„Имамо о чему да разговарамо са Украјином, али Крим није на списку тих питања. Ако желе да нас позову да разговарамо о побољшању односа, о обнављању трговинских веза, онда је то одговарајућа тема, али о Криму могу да разговарају без нас. Ми смо већ изразили своју тачку гледишта“, рекао је посланик у разговору за РТ.
Он је истакао да ће, без обзира на то колико се ова „платформа“ буде ширила, Крим остати део Руске Федерације.
„Међутим, мислим да овај нови формат неће дуго трајати… Учесници „платформе“ ће се разбежати да решавају важнија питања“, сматра Баљбек.
Стара песма Кијева
Подсетимо, украјинске власти одбијају да признају резултате референдума из 2014. године о статусу региона на којем се велика већина становника Крима изјаснила за поновно припајање полуострва Русији. Још 2015. године Павел Климкин, који је тада био шеф украјинског Министарства спољних послова, најавио је планове за формирање међународног формата за питање Крима. Према кијевском плану, он је требало да укључи земље и организације које су спремне да помогну Украјини у овом питању. Међутим, ове намере нису остварене.
Ова идеја обновљена је након доласка на власт Владимира Зеленског. Почетком децембра 2020. године Дмитриј Кулеба је на платформи ОЕБС-а говорио о приоритетима „Кримске платформе“ која је у процесу формирања. У оквиру овог формата Кијев намерава да разговара о темама као што су безбедност, слобода пловидбе морем, „обезбеђивање ефикасности санкција против држава-агресора“, под којим украјински званичници подразумевају Русију, и превазилажење „негативног утицаја привремене окупације Крима на економију и животну средину“.
Касније је Кулеба обећао да ће осетно повећати међународни притисак на Русију по питању Крима. Према његовим речима, главни инструмент Кијева у овом правцу требало би да буде „Кримска платформа“. У оквиру ње, Кијев намерава да одржи самит који је првобитно требало да се одржи у фебруару 2021. године, али је због пандемије одложен за мај.
Према речима Кулебе, известан број земаља наводно је већ изразио спремност да учествује на самиту. Истовремено, није прецизирао о којим тачно државама је реч: „Још увек разговарамо и приводимо крају са њима и другим партнерима значење онога што платформа представља“.
Тренутно нема информација о могућем учешћу страних лидера на мајском самиту.
Кијев је такође изјавио да проучава могућност коришћења механизама Савета УН за људска права у раду „Кримске платформе“. Прва заменица министра спољних послова Украјине Емина Џапарова разговарала је о овом питању 9. децембра путем видео-позива са британском амбасадорком за људска права Ритом Френч.
Москва је скептична према украјинској иницијативи. Према речима званичног представника руског Министарства спољних послова Марије Захарове, говорити сада о овом пројекту је исто што и „дискутовати о обиму и лепоти мехура од сапунице“.
Захарова је нагласила да ако на овој платформи буду разговарали о обнављању водоснабдевања Крима и снабдевању електричном енергијом, укидању транспортне и трговинске блокаде, онда се Русија неће противити таквој сарадњи.
„Међутим, ако Кијев планира да на својој „платформи“ свира стару песму о „деокупацији“, онда нас такав формат не занима. Територијално питање Крима решили су сами становници полуострва 2014. године“, рекла је она у интервјуу за издање „Кримски журнал“.
Питање Крима затворено
Према мишљењу стручњака, позив Кулебе не треба схватати озбиљно, пошто Кијев добро зна да ће активности „Кримске платформе“ бити стриктно антируске, па Москва у њој неће учествовати.
„Овај позив се не може сматрати озбиљном изјавом одговорног политичара. Ово је само елемент пропагандне кампање Украјине. Иницијативе ове врсте нису одлика дипломате, јер ово није озбиљна изјава, већ дипломатско троловање, јер је циљ ове „платформе“ антируска пропаганда“, рекао је заменик директора Института за историју и политику Московског државног педагошког универзитета Владимир Шаповалов.
Истовремено, аналитичари верују да активности платформе коју формира Кијев вероватно неће представљати никакву претњу Русији.
„Ово је само прилично лаички елемент информативног рата против Русије из Украјине и са Запада“, рекао је Шаповалов у разговору за РТ.
Политиколог и економиста Александар Дудчак има слично мишљење: „Активности ’Кримске платформе‘ неће моћи да створе значајну претњу Русији, као ни резултат који је потребан Украјини. Идеја о стварању таквог самита у почетку је била мртворођена. Русија тамо ни са ким и ни о чему нема да разговара“.
Шаповалов је истакао да Кијев треба да користи такве платформе за дискусије о другим темама, будући да је бесмислено говорити о статусу Крима након одржаног референдума.
„Постоје и друге теме које захтевају разматрање. На пример, хуманитарна ситуација на југоистоку Украјине, кршење људских права од стране украјинске државе и лица одговорних за спровођење закона према становништву ДНР и ЛНР. А питање Крима је затворено. Постоји одлука коју је становништво полуострва донело на апсолутно демократски начин. Током тих догађаја, обновљена је историјска праведност, тако да овде нема о чему да се разговара“, закључио је Шаповалов.
Погледајте и: