У саопштењу се наводи да је, у циљу разматрања наводног кршења људских права на Криму од стране Русије почетком фебруара 2014. године, суд морао да утврди да ли је полуострво било под контролом Русије.
„Суд сматра да су се догађаји због којих је украјинска влада поднела жалбу, одвијали под 'јурисдикцијом' Русије, заснованој на стварној контроли коју је успоставила над Кримом у том моменту“, наводи се у саопштењу.
Велико веће Европског суда за људска права је већином гласова признало да је делимично прихватљива жалба Кијева да је Русија „одговорна за административну праксу која је довела до кршења Европске конвенције за људска права на Криму“.
Међутим, према саопштењу Министарства, у објављеном привременом решењу суда о међудржавној жалби „Украјина против Русије (Крим)“ чији су предмет догађаји из 2014-2015. године, „Европски суд за људска права је закључио да је недоказан читав низ оптужби“ украјинских власти против Русије као што су наводна убиства цивила, хапшења и застрашивања новинара, дискриминација етничких Украјинаца и политички мотивисана кривична гоњења.
Такође се наводи да Европски суд није разматрао питање да ли је уједињавање Крима и Русије легално са становишта међународног права.
Жалба „Украјине против Русије“ поднета је Европском суду за људска права у марту 2014. године. Украјинске власти тврде да Русија од 27. фебруара 2014. године „врши ефикасну контролу над Кримом, што је довело до бројних кршења Конвенције о заштити људских права“. Конкретно, подигнуте су оптужбе на основу 12 чланова.
Крим је постао руски регион након одржавања референдума у марту 2014. године, на коме је 96,77 одсто становника полуострва и 95,6 одсто становника Севастопоља гласало за придруживање Русији. Гласање је одржано након државног удара у Украјини.
Прочитајте још:
