Као да јој проблеми у здравству проузроковани вирусом корона нису довољни, Италија је сада и пред политичким колапсом. Некадашњи премијер те земље Матео Ренци у среду је саопштио да из владе повлачи министре из своје странке „Италија вива“, чиме је владајућа коалиција остала без већине у парламенту.
Ренци је протеклих месеци претио да ће његова странка напустити владу, јер је, како преносе медији, незадовољан плановима актуелног премијера Ђузепеа Контеа за расподелу помоћи од више стотина милијарди евра коју је Европска унија наменила Италији за обнављање економије.
Италија пред политичким понором
Дописник Радио Београда 1 из Италије Маринела Ражнатовић за Спутњик каже да је Ренци овим потезом озваничио почетак кризе у влади те земље, али и указује на то да овакве ситуације за Италију нису новост; садашња влада је 67. по реду од Другог светског рата.
„Матео Ренци на најгрубљи, најдиректнији начин уцењује актуелног премијера Контеа. Реално, не зна се зашто. Он инсистира на томе како Конте не ради добро, како много ствари није урадио на време, како није повукао праве потезе и да за то нема храбрости. Ипак, када погледате реакције грађана у целини, најпопуларнији политичар у ког имају највише поверења управо је Ђузепе Конте. Седам од 10 Италијана сматра да Конте треба да остане премијер“, предочава Маринела Ражнатовић.
Она напомиње да Ренцијева странка „Италија вива“ има најмањи удео у владајућој коалицији са око три одсто подршке грађана, те предочава да „убедљива мањина терорише и уцењује већину“.
Занимљиво је, истиче наша саговорница, да је Ренци повукао министре, али не и подршку влади, што значи да ће његова странка у парламенту бити сагласна с одлукама владајуће коалиције, без обзира на поједина неслагања.
Поставља се питање: чему онда повлачење министара?
Криза због „парчета колача“
Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду оцењује да је излазак Ренцијеве партије из владајуће коалиције проузрокован незадовољством око „расподеле колача“ и тиме што популарност његове партије опада, али сматра да Ренцијев потез неће направити значајне промене у политичком животу Италије.
„Матео Ренци жели да се позиционира као неко ко напрасно брине за поштовање демократских процедура и уважавање институција. Претпостављам да ће Конте и људи из владе покушати да преговарају, да направе нови договор, јер је сам Ренци рекао да неће дозволити да његова одлука доведе до тога да на власт дођу, како он каже, популисти. Ренци и његова странка доводе у питање само форму и начин доношења одлука, али саму суштину они не преиспитују“, истиче Јанковић.
С обзиром на то да ће здравствена криза у Италији потрајати, а да економска тек следи, Маринела Ражнатовић предочава да су Ренцијеве партијске колеге и становници Италије шокирани, бесни и љути због потеза који је повукао.
Помоћ ЕУ — неизвесна
Док Јанковић сматра да Ренцијево повлачење из владе неће утицати на однос између ЕУ и Италије, осим у случају да на место тренутне власти дође нека друга с различитом политиком, Маринела Ражнатовић оцењује да тај потез умањује политички кредибилитет Италије у Бриселу.
„Италија је сада на економским коленима и не може да устане без финансијске помоћи ЕУ, која је спремна да јој дâ 209 милијарди евра, али само уз приложен детаљан план обнове који тек треба да се усвоји. Конте сада тражи одређени број посланика који би осигурао већину у парламенту, а покушава да их пронађе међу ’одговорнима‘ који се налазе у мешовитој парламентарној групи. Он чини све како би нашао неопходан број, јер не жели више никако да зависи од Ренција“, наглашава Маринела Ражнатовић.
Она сматра да је то сасвим логичан потез, јер је, према њеном мишљењу, Матео Ренци најаутодеструктивнији политичар у Италији, због тога што је и протеклих година повлачио подмукле политичке потезе који никоме нису ишли на руку, па ни њему.
Маринела Ражнатовић истиче да постоје три решења за политичку кризу у Италији. Прво је да Конте у наредна два дана пронађе нову већину у парламенту. Друго је да он врати мандат председнику државе, који би га потом доделио неком другом и формирао техничку владу. Треће су превремени избори.
„Превремени избори су, дугорочно гледано, велика замка за Италију, због тога што испитивања јавног мњења показују да би на потенцијалним превременим изборима, који би могли да се одрже наредних месеци, засигурно победила екстремна десница предвођена Матеом Салвинијем. У том случају, врата Брисела би за Италију заиста била затворена, посебно када је реч о добијању средстава за помоћ“, напомиње Маринела Ражнатовић.
Прочитајте још:
