Одговор на ово питање је, према мишљењу стручњака који су били гости емисије “Свет са Спутњиком”, по свој прилици, позитиван.
Др Душан Попадић, професор имунологије на Медицинском факултету у Београду објашњава да имунски одговор на некакав довољно велики протеин, а спајк-протеин коронавируса спада у велике протеине, никада није моноклоналан.
Не очекујемо да не штите од нових сојева
„Никад није имунски одговор усмерен против само једног дела, него се имунски одговор прави против педесет различитих делова спајк-протеина, што антитела, што Т-ћелијски имунски одговор. Значи, на разне његове делове се прави имунски одговор. Све ове промене, ови нови типови, то су углавном „тачкасте“ мутације које мењају једну или две аминокиселине. Према томе, ја не видим могућност да ће сада такав, мутирани сој да буде невидљив за домаћина који има имунски одговор на „дивљи“ тип, односно онај стари тип вируса. Мислим да то никако не можемо да очекујемо“, сматра др Попадић.
Овај став дели и доктор ветеринарских наука Миланко Шеклер. Он је, образлажући у којој мери су до сада доступне вакцине против коронавируса ефикасне када је реч о новим сојевима, пренео искуства из ветерине, где се преко педесет година примењују вакцине против короне.
„Стално се појављују нови серотипови вируса, на сваких пет, шест година. Рецимо, на планети Земљи се произведе око 40 милијарди живине годишње, а од тога се против короне вакцинише око 25 до 30 милијарди. Наравно да онда постоји имуни притисак на вирус да он изнађе поново неки начин да се мало промени, да избегне та антитела која му ми стално постављамо као заседу. Он има природну потребу да се промени да би поново могао да инфицира и оне који су вакцинисани. То се повремено увек деси“, каже др Шеклер.
То је, објашњава, игра великих бројева, вероватноћа расте јер имамо милијарде вакцинисаних животиња, па вирус стално покушава да изнађе ново решење.
Вирус увек „тражи“ ново решење
„Дакле, не синтетише се ту једно антитело па да једна промена елиминише ефикасност вакцине сто посто. То не постоји. Ми смо у ветерини увели нови назив „протектотип“, зато што је довољно искомбинујеш две или три постојеће вакцине, и самим тим си покрио 90 посто теренских коронавируса у ветерини“, истиче др Шеклер.
Он напомиње да је поступком вакцинације животиња, после 50 година, настало десетак нових сојева короне, јер се вирус стално стимулише и покушава да пронађе неко решење.
„Што се тиче људи ја мислим да нећемо бити у тој прилици, мислим да ће неки еквилибријум да се постигне, нека равнотежа између људи и вируса па ће он, искрено се надам, од оних четири који постоје постати пети. А до тога долази онда када имате комбинацију прокужавања, и да помогнемо ове угрожене категорије, здравствене раднике и старије особе да се вакцинишу, да их заштитимо“, каже др Шеклер.
Гости емисије „Свет са Спутњиком“ слажу се да је вакцинација неопходна како бисмо се, сви заједно, изборили са коронавирусом, а др Шеклер напомиње да је, и уз вакцинацију, неопходно придржавати се свих мера, а пре свега носити маску.
Према наводима Светске здравствене организације нови сој вируса прво забележен у Британији пронађен је до сада у 50 земаља и територија, а сој из Јужне Африке у 20 земаља, али организација сматра да је та процена вероватно мања од стварне. Ти сојеви могу се идентификовати само секвенцом њиховог генетског кода, што је анализа која није свуда могућа.
Трећа мутација, пореклом из бразилског Амазона и коју је у недељу открио Јапан, тренутно се анализира и могла би да утиче на имуни одговор, навела је СЗО у свом извештају називајући га „забрињавајућим сојем”.
