У заједничком споразуму који су потписали лидер Самоопредељења Аљбин Курти и в.д. председница Косова Вјоса Османи наводи се да ће се „посветити правосудном систему и бескомпромисној борби против корупције и организованог криминала“, а као приоритет наведена је и заједничка обавеза у сагледавању законодавства и „одговорно спровођење неопходних реформи у складу са европским стандардима у циљу интеграције Косова у Европску унију“, као и за чланство у НАТО-у и другим међународним организацијама.
Када је у питању дијалог са Србијом, две стране су се обавезале на јединствену и свеобухватну заступљеност у доношењу одлука у том процесу.
Шта значи за Београд удруживање Куртија и Вјосе Османи
На питање како ће се „удруживање снага“ Куртија и Османијеве одразити на односе Београда и Приштине у случају да они након избора у јужној српској покрајини буду на позицијама да одлучују, Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије, каже да је било очекивано да се људи са тако екстремним политичким ставовима уједине и заједно изађу на изборе.
„Њихов циљ је да заједничким наступом остваре што бољи резултат и да покушају да након избора комплетну власт узму у своје руке. Њихови ставови су потпуно јасни по питању формирања Заједнице српских општина, реализације Бриселског споразума, договора постигнутог у Вашингтону и уопште дијалога са Београдом, и указују на то да су они склони једностраним потезима, као и да нису поуздан саговорник у евентуалним разговорима јер не остављају простора за постизање било каквог компромисног решења“, сматра Дрецун.
Према његовом мишљењу, уколико двојац Курти-Османи постигне добар резултат на изборима и преузме извршну власт, са њима ће бити изузетно тешко водити било какав дијалог, а посебно ће бити тешко постићи неко решење.
„Чини ми се да ће у том случају ово удруживање веома брзо показати да ће дијалог Београда и Приштине наићи на изузетно велику препреку која ће онемогућити било какав напредак у тим разговорима, ако до њих наравно уопште и дође“, каже Дрецун.
Историчар Драгомир Анђелковић верује да код нас постоји мит о томе да су неке албанске групације агресивније, а неке мекше.
„Напросто, све оне имају исти циљ у односу на Београд, само се разликују у тактици. Код њих се питање агресивности креће цик-цак, па у једном моменту и они који су били релативно мирни у једном периоду могу да постану много агресивнији и обрнуто. Једноставно, идеолошки су сви они до максимума антисрпски и великоалбански настројени, а све остало је тактика“, објашњава Анђелковић.
Како каже, та коалиција ће током кампање вероватно имати агресивнију реторику, али то не значи да ће политички касније у свом деловању бити гори, јер све албанске власти које смо имали биле су једнако антисрпске.
Да ли ће Курти жртвовати Вјосу Османи
Заједнички наступ на изборима више ће, уверен је политиколог са Косова Неџмедин Спахиу, донети лидеру Самоопредељења него Вјоси Османи.
„Курти тиме добија добар део гласача бивше партије Вјосе Османи и тако ослабљује Демократски савез Косова (ЛКД), као најјачу противничку страну. Добија дакле више гласова него што би узео без ње, као и појачање у виду људи који су окупљени око Османијеве. Са друге стране, он ће бити у позицији да је „жртвује“ када год на ред дођу преговори за стварање владе или за избор новог председника“, категоричан је Спахиу.
Председника, подсећа саговорник Спутњика, мора да изабере две трећине посланика у парламенту.
„Нема шансе да она буде изабрана, осим ако Курти на изборима не оствари такав резултат да добије двотрећинску већину у парламенту. Међутим, није реално очекивати да ће Курти то добити, па ће вероватно морати да направи коалицију са неким другим странкама, а Рамуш Харадинај је, на пример, инсистирао на томе да ако неко са њим жели коалицију он мора бити председник. То траже и друге странке, па да би изабрао председника Курти ће морати да направи коалицију са неким и мораће да жртвује Вјосу Османи. Осим, наравно, ако рецимо Американци желе да Вјоса Османи буде председница, онда ће они натерати посланике мањина да гласају за њу и тако би онда могла да се достигне двотрећинска већина у парламенту која би јој дала подршку за избор“, објашњава Спахиу.
Удруживање са Куртијем изазвало је, додаје Спахиу, велике критике на рачун Вјосе Османи од стране албанских политичара, медија и политичких коментатора.
„Она је у врло тешкој ситуацији јер је многима у интересу да се на њу окоме и да је нападају како би је политички уништили и како би преломили тај тренд по коме Курти побеђује на изборима. Њена бивша странка ЛДК је оптужује за отимање гласова, а и Демократска партија Косова (ПДК) сматра да се њеном сарадњом са Куртијем ојачава Самоопредељење. Напади долазе и од стране Алијансе за будућност Косова (ААК) јер Вјоса Османи сада постаје конкурент за место председника, на које иначе циља Рамуш Харадинај“, каже Спахиу.
Ни сам Курти јој, оцењује наш саговорник, није дао пуно простора за будуће политичко деловање јер је овим споразумом њеној Листи дао само десет посланичких места.
