Ово су речи амбасадора Египта у Београду Амира Агувејлија којима је испратио предају књиге „Одјеци биографије“ са потписом славног нобеловца Збирци Египта у Удружењу „Адлигат“.
Махфуз волео да долази у Београд
Писац књиге „Деца наше улице“ коју је на српски језик превео Српко Лештарић, волео је да долази у Београд који му је био у срцу, као и наша земља коју је веома поштовао.
„И сада га ми, на неки начин, поново доводимо у Србију, затварамо један животни циклус, што би њему, сигурно, било изузетно драго“, изјавио је амбасадор Амир Агувејли.
У Музеју књиге и путовања отвореним под кровом „Адлигата“ налази се једна од најзначајнијих збирки књига о Египту у овом делу Европе, која је формирана у сарадњи са Српско-египатским друштвом пријатељства.
Драгоцену књигу са посветом великог писца „Адлигату“ је на поклон послао књижевник Мухамед Самави, дугогодишњи председник Пен центра у Каиру.
Самави је био вишедеценијски лични пријатељ Нагиба Махфуза. У његово име је у Стокхолму примио Нобелову награду и одржао говор у Шведској краљевској академији наука 1988. године.
На препоруку амбасадора Агувејлија Самави је 2019. године посетио „Адлигат“, заједно са некадашњим министром за антиквитете Мамдухом Ел Даматијем.
Посвете Нагиба Махфуза реткост
„Књижевник Нагиб Махфуз сматра се једним од најзначајнијих арапских књижевника 20. века. Његове посвете су права реткост и веома су тражене међу колекционарима. Сматра се једним од првих савремених писаца арапске литературе који се бавио темама реализма (егзистенцијализма). Објавио је 34 новеле, 30 сценарија и више од 350 кратких прича. У представљању светске књижевне сцене, 'Адлигат' је поносан да може да прикаже и аутентичну посвету овог изванредног писца“, каже Виктор Лазић, председник „Адлигата“.
Махфуз настрадао због књиге
Дела египатског нобеловца имала су велику рецепцију на читавом јужнословенском простору, а међу најпознатијим је његов роман „Деца наше улице“.
„Тај роман је велика епопеја, замишљена на величанствен начин. Говори и о великим пророцима и свим аврамским религијама. Махфуз је ту књигу писао крајем педесетих година када је било лудо храбро заузети став да су све аврамске религије исте“, каже за Спутњик преводилац Српко Лештарић, овенчан наградом за превод овог Махфузовог романа.
Одломци овог Махфузовог романа штампани су у новинама и изазвали осуду Муслиманске браће, па је тадашњи председник Египта, Гамал Абдел Насер издејствовао да Махфуз одустане од објављивања овог дела.
„Махфуз је схватио да је враг однео шалу и роман је у Египту први пут објављен тек 30-40 година касније. Тада су Муслиманска браћа послала атентатора који га је убо ножем у врат. Неколико година касније Махфуз је умро од последица тог рањавања“, подсећа Лештарић.
Прочитајте још:
