Србин који је дао голове Интеру и Роми за Спутњик: Желим дрес репрезентације, нећу да будем број

Невероватна прича је заиста иза момка рођеног на Видовдан 1991. године, који је пре само неколико дана добио ћеркицу, а све се некако наместило да му „крене“, пошто је у два везана кола, иако дефанзивац, тресао мрежу против Интера и Роме. Владимир Големић се у интервјуу за Спутњик присетио почетка, шта је сањао као мали, као и шта би за њега представљало круну каријере, која је тренутно у зениту.

Борили сте се од почетка каријере. Пут вас је водио од Србије и Лучана, преко Швајцарске и Словеније, где сте практично играли без накнаде, да бисте се скрасили у Серији А. Најважније је да су се проливени зној и труд исплатили, али колико је заправо све то било тешко?

– Ух, колико је било тешко, било је и лако јер сам радио оно што волим. Играчу најтеже пада када не игра или када је повређен, зато сам и рекао када играш све је лако. Тако је и мени било“.

Пут је био трновит, да ли сте помишљали да одустанете?

– Ишао сам својим путем и крчио га, веровао у себе. Једноставно, ствари увек дођу на своје место. Сваку препреку сам гледао у очи и супротставио јој се прса у прса. Није лако сигурном али је лепо.

​Усталили сте се у Кротонеу. Ушли сте из Серије Б, на такође, изузетно тежак начин. Била вам је потребна победа у последњем колу и да један од клубова из врха ремизира, што се и догодило. Вера и труд су учинили своје...

– Кротоне сматрам својом другом кућом. Овде се родила и моја ћерка прошле недеље, тако да је веза са радом још чвршћа. То је управо оно што осећам на терену да дам још више себе. Усталио сам се радом, односом и жртвом коју знају да препознају овде. Још прве године је био циљ да се вратимо у Серију А, али нам није пошло за ногом. Другу јесте, и ево ту смо, уживамо у друштву најбољих.

Голови против Интера и Роме добили би на тежини да је Кротоне бар изборио реми. Сигурно да вам је тимски учинак испред личног. Ипак, није мала ствар за једног дефанзивца да на два везана меча постигне два гола и то против великих клубова?

– Голови за дефанзивце имају посебну чар јер их не постижу често. Немају тежину за мене погоци Роми и Интеру јер тимски успех увек стављам испред личног. Не осећам ништа специјално, заменио бих голове за бодове да могу. Мада, свакако да није мала ствар дати голове највећим италијанским клубовима.

​Дружите ли се са Милошем Вулићем, сигурно сте му се нашли када је стигао у клуб? Прича ли се српски у Кротонеу?

– Дружимо се када ухватимо време. Наше празнике смо прославили заједно, тако да се причао српски. Наравно да сам му се нашао, као што бих се нашао сваком нашем човеку који би дошао у Кротоне. Посебно ми је било драго да је још један дечко, баш из мог родног града, дошао овде да игра фудбал.

Недавно сте постали отац, сигурно најрадоснији догађај у животу. Некако су се сложиле коцкице, ваше добре партије, принова... Изгледа да све види онај одозго и да се уложени труд коначно исплатио?

– Тај осећај, када постанеш родитељ, просто је неописив речима. Промени вам живот из корена. Искрени рад и труд се увек исплате и увек се врате. У то немам сумње. Не волим да препуштам другом своју судбину у руке, него желим сам да је кројим, тако да све у већини случајева иде онако како замислим.

Колико вам значи подршка супруге у целој причи? Сада је ту и ћеркица...

– Наравно да значи подршка супруге, која је овде са мном од почетка. Сада више нисмо сами, тако да је подршка још већа и лепша и жеља и енергија су још више присутне.

А репрезентација? Да ли размишљате да би, уколико наставите са сјајним партијама, могли да добијте позив новог селектора? Чињеница је да је национални тим је по ко зна који пут на новом почетку, можда им је потребан баш Владимир Големић?

– Наравно да ми пролази мисао кроз главу јер играм у једној од најјачих лига у Европи. Сходно томе, нисам ту случајно, али се исто тако не оптерећујем. Уколико стигне позив знам да ћу оставити срце на сваком тренингу и мечу за нашу земљу.

Јасно је да сте рођени борац, шта је ваш животни сан када је каријера у питању? Да ли би репрезентација била круна каријере?

– Када сам био мали сан ми је био да играм за Црвену звезду и то је нешто што ми је усадио тата. Нисам више мали, па размишљам другачије, тако да испред себе имам јасно постављене циљеве које тежим да остварим. Репрезентација би у овом тренутку сигурно била круна моје каријере, али не да будем присутан на броју, него да остварим резултате са њом“, поручио је на крају за Спутњик дефанзивац, уједно и голгетер Кротонеа, Владимир Големић.

► Фудбалска елита због короне губи пет милијарди евра

► Лепо смо рекли — не продају само Звезда и Партизан

► Матић „камионџија” — кренуо стопама Бобија Марјановића