Љубиша Бановачки, председник Удуружења управитеља и управитељ зграда Београда, објашњава да је у српској престоници све уређено правилником, па и питања чишћења снега и леденица.
„Што се тиче комплетног одржавања, стаза испред зграда под снегом, чишћења кровова од лединица или снега који се налази на крову за све те заједничке делове зграда су задужени станари, односно, управници стамбене заједнице. Ми као професионални управници правимо план и програм одржавање зграде и њиме тачно дефинишемо све активности,“ објашњава наш саговорник.
Одговорност на станраима и управитељима зграда
Бановачки истиче да је за три године, колико постоје управитељи зграда, већ стечено неко искуство, па и кад је реч о активностима током зиме.
„Сада већ унапред знамо како треба да одреагујемо. Што се тиче чишћења снега имамо три варијате: да се станари сами организују да чисте, тада им ми обезбедимо лопате и потребна средства. Друга варијата је да се ангажује зимска служба односно фирме које чисте зграде при чему онда станари имају обавезу да на месечни износ за чишћење од 350 динара додају још 30 динара. У том случају долазе стручне службе са својом опремом и то раде. Трећа варијанта је ангажовање омладинаца преко Омладинских задруга да чисте снег и одржавају све како је прописано“, додаје Бановачки.
Разне методе за уклањање леденица
Што се тиче одржавања кровова, како објашњава Бановачки, кад не постоје снегобрани на њима, и ако су у питању коси кровови или се стварају леденице у олуцима јер нису адекватни или су на сунчаној страни где се брже снег топи могу се превентивно уграђивати грејачи олука.
„Загревањем олука се спречава да се вода леди и да се током отапања снега праве леденице. На косинама се ангажују лимари који постављају мале снегобране који нису скупи и то је мала инвестиција, док је по питању грејача олука у зависности од величине кровова цена око 100 до 120 хиљада динара. То се плаћа из Фонда стамбене заједнице што се прикупи током године,“ наводи саговорник Спутњика.
Уколико стамбена заједница није ни за једну ни за другу одлуку превентивног одржавања, управитељи знају које су кризне тачке и на којим зградама се леденице стварају или пада снег са кровова, па постављају траке за упозорење на опасност, и ограђују критична места, уз постављање одговарајућих обавештења.
Битно је да се реагује на време
„У Београду, конкретно, када се створе леденице, велики број зграда које одржава фирма Градско стамбено са коима стамбене заједнице имају уговоре за одржавање, њима пријављујемо као хитну интервецију ако постоји могућност падања тих леденица. Они брзо излазе на терен и то успешно решавају“, напомиње Бановачки.
У случају, додаје он, кад су зграде екстремно високе они онда ангажују алпинисте који уклањају леденице са кровова, а битно је све пријавити на време да би могло да се благовремено регује.
Значај осигурања
Бановачки прецизира и какав је поступак уколико се ипак нешто деси и леденица направи штету на аутомобилу или повреди пролазника, као и у случају повреде због неочишћеног снега.
„Ми инсистирамо да се изврши осигурање заједничких делова зграде према трећим лицима. На томе интензивно радимо да, ако се деси нешто тог типа, штета иде преко осигуравајућих кућа, јер у противном, ако су станари против превентивних одлука а управниици су то планом предвидели, онда приликом доласка комуналних служби одговорна је стамбена заејдница и плаћају се казне“, упозорава он.
Казне дакле плаћају сви станари и од тога нема изузетака, каже Бановачки уз напомену да ако се деси нека штета, износи накнаде могу ићи чак и до милион динара ако дође до инвалидности или слично.
Управитељи могу да изгубе лиценецу ако не раде добро
„У сваком случају, увек су одговорни и станари који ако ништа не предузму директно плаћају казну. Ако поштују правила навероватније се неће ништа десити а и ако се случајно деси осигурани су и осигурање ће покрити штету. Ми професионални управници имамо осигурање од професионалне одговорности и ако радимо нестручно или се нашом кривицом направи нека штета то покрива наше осигурање. А уколко баш буде великих проблема и неке колеге не ураде нешто како треба може да дође и до одузмања лиценце“, напомиње Бановачки.
Иначе, Привредна комора Србије је кровни орган Удружења управитеља зграда, она прати њихов рад и издаје лиценце, објашњава наш саговорник. А преко Града Београда сарађује се са органима локалне самоуправе било по питању комуналних послова, или грађевинске инспекције на нивоу града, док се са комуналним инспекцијама, додаје он, сарађује на нивоу општине.
