Лазеревић, који има 24 године, игра одлично у дресу екипе из Железника и један је од најбољих играча.
Бивши млади репрезентативац Србије вратио се на ниво играња пре тешке повреде коју је доживео на Купу Радивоја Кораћа 2018. године.
Током полуфиналног меча са Црвеном звездом, Лазаревић је после тешког пада био у великим боловима и уз помоћ саиграча напустио је терен.
Настрадало је колено и тада 22-годишњака чекала је дуга пауза. Око годину и по дана трајао је опоравак, а на терен се вратио у децембру 2019. године.
„Од тренутка када сам се повредио било је јако тешко. На терен сам се вратио средином прошле сезоне на утакмици против Крке у Железнику. Наравно томе је претходио дуг период рехабилитације и физичке припреме, где морам да поменем људе којима никада нећу бити довољно захвалан што су препознали моју жељу и напор да заједничким снагама превазиђемо повреду“, рекао је Лазаревић на почетку разговора за Спутњик.
„Мој кондициони тренер из ФМП-а Марко Станојевић, физиотерапеут Бојан Стајић, момци из амбуланте 'Физио систем', Немања Рашевић и Дејан Михајловић, и на челу амбуланте 'Фитнес медико' – Димитрије Ковач. Сем свакодневне помоћи, што на физичком, што на менталном плану, током мог опоравка стекао сам јако вредно пријатељство, однос и сигурност са тим људима“.
Лазаревић се потом вратио на дуел са Крком. На паркету је провео око три минута и није се уписао у листу стрелаца.
„После годину и 10 месеци паузе све то сам доживео јако емотивно, свашта ми је пролазило кроз главу, али кад сам дошао у халу, одрадио сам припрему за утакмицу као и сваки пут до тад, применио све што сам научио од људи са којима сам радио и по договору са тренером Владом Јовановићем убачен сам у игру на пар минута у другој четвртини“, каже Лазаревић.
„Ту више није било простора за страх и размишљање о томе шта је било. Потрудио сам се да испратим начин на који сам играо до тренутка када сам се повредио. И тај ритам сам, чини ми се, ухватио таман када је нажалост наступио Ковид и прекинуо сезону“, додао је.
Кошаркаш ФМП на кратко се присетио тренутка са Купа Радивоја Кораћа.
„Како и обично бива у сваком спорту, када спортиста падне и ухвати се за колено људи се хватају за главу и остаје само нада да повреда није теже природе. У том тренутку знао сам да није добро, што због бола који сам осетио у том тренутку, што због тога што је баш колено било у питању и страха који је преовладао у том моменту“.
Лазаревић је током процеса опоравка имао успоне и падове, а најзахвалнији је на људима које има око себе.
„Процес опоравка од таквог типа повреде је тежак и када вам све ствари иду у прилог, када све иде неким перфектним током. Ја сам поред тог стандардног дела опоравка морао да се борим и са одређеним пропустима који нису смели да се догоде“.
„Што се тиче сумње, никада је нисам имао, поједини људи којима сам веровао довели су ме једино до осећаја разочарања, али самим тим имао сам још већу жељу за испуњењем коначног циља. Морам да се осврнем на флоскулу да када је најтеже, да се тек тада види ко је ко. Из ове перспективе сматрам да сам стекао велико животно искуство“, каже Стефан и наставља:
„Постоје људи који су одустали од мене када је било тешко, али сам тада схватио да је мој најближи круг људи драгоцен, да су моја породица, девојка, пријатељи, мој агент, стручни штаб ФМП-а у том моменту прогутали заједно са мном сваку сузу, бол и неправду и ни у једном тренутку нису дали да посумњам у себе и свој повратак“.
Током тог периода 24-годишњи кошаркаш је додатно сазрео, како ментално, тако и психички, те истиче да је најзадовљнији тим делом.
„Тим сегментом сам највише задовољан када је реч о овој сезони. Ту видим највећи напредак. Утакмица је жива ствар и у многим ситуацијама те избацује из те менталне зоне комфора која је јако битна за доношење одлука на терену. Приметио сам да је тих излазака, из те 'зоне', много мање него пре и када се догоде брзо нађем начин да се вратим у њу“, рекао је Лазаревић за Спутњик и додао:
„Приметио сам да то много утиче на моју игру у позитивном смислу, јер на крају крајева води ме и мисао која исто долази из главе – да је иза мене дугачак, тежак пут и велика победа која ме додатно растерећује и обавезује да будем сталожен и захвалан што сам опет на терену“.
Лазаревић открива ко му је највише помогао, од јуниорских дана, па до ових сениорских.
„Имао сам срећу да од првих кошаркашких корака, па све до сениорског нивоа, радим са сјајним тренерима који су ми пружили шансу да се борим за остваривање својих циљева. Зато би било незахвално да издвајам некога јер сматрам да су сви имали позитиван утицај на мој кошаркашки развој, што у клупским, што у репрезентативним селекцијама“.
„Ако то неко мора да буде, онда ћу изразити захвалност Влади Јовановићу, Миодрагу Динићу, Александру Зарићу, из једног разлога који нема везе са кошарком. То су људи, на челу са Владом, који су ми током опоравка били велика подршка и пратња – од најтежих тренутака па до повратка на терен. То никада нећу заборавити“, рекао је српски кошаркаш за Спутњик.
После приче о периоду опоравка дотакли смо се овосезонских партија.
Лазаревић игра веома добро, одиграо је дванаест утакмица у АБА лиги и просечно бележи око 10 поена, пет скокова, две асистенције, уз 1,5 украдену лопту – индекс 11,8.
Претходно лето било је веома изазовно за све професионалне спортисте због Ковида-19, те је и Лазаревић имао бројна нова искуства.
„Било је доста специфицно и, нажалост, са доста прекида, највише због вируса који нас је захватио. Током периода карантина, који је наступио након што су стопирана сва такмичења, ухватио сам јако добар ритам када је реч о физичкој спреми и кондицији“.
„После карантина, када смо се окупили и кренули да тренирамо, чекајући одлуке да ли ће се лиге наставити или не, био сам у јако добром стању и хтео сам у том ритму да наставим да се припремам за следећу сезону, пошто смо сви слутили да од наставка прошле неће бити ништа“, каже 24-годишњи кошаркаш.
Све је ишло по плану, али...
„Све је то било добро до момента када сам и ја закачио Ковид. То је било неких 20-25 дана пред почетак клупских припрема где сам хтео да будем већ увелико спреман. Нажалост тотално је пало у воду све што сам радио до тад. Имао сам наравно времена да стигнем нешто од тога у тих 20-25 дана, али је то било планирано за кошаркашке ствари које сам морао опет да заменим достизањем неке оптималне физичке спреме за почетак припрема“.
О партијама каже:
„Срећан сам што сам опет на терену и што имам континуитет утакмица којима сам задовољан, али да мислим да то може да буде још боље. Што се тиче тимског успеха и резултата мислим да можемо много боље и да смо бољи него што табела показује. Имали смо доста несрећних пораза у првом делу и надам се да ће нам то бити велики мотив у другом делу сезоне, као и борба за изненађења против екипа које претендују за Фајнал-фор, где смо показали да можемо да се боримо са њима“.
Ситуација са Ковидом у свету је и даље веома тешка, а ФМП је био једна од најпогођенијих екипа, те у периоду од новембра до децембра нису одиграли ниједан такмичарски меч.
„Генерално мислим да је свим екипама тешко у ситуацијама када се одлажу утакмице, када ухватите један континуитет и тимску форму и онда се то врло лако поремети одлагањем услед проблема са вирусом. На нашу екипу је доста утицао проблем са Ковидом, поготово у утакмицама које су нас сачекале после те паузе од месец дана где нам је 70-80% екипе било заражено“.
„После те паузе остало нам је свега 5-6 дана да се спремимо за прву утакмицу. Последице су се дефинитивно осетиле јер смо се комплетирали на тренингу, а после смо играли мечеве на свака три-четири дана. И поред тога мислим да смо у многима од њих имали шансу да изборимо позитиван резултат“, каже Лазаревић.
На крају разговора питали смо га о амбицијама и жељама.
„Пре свега да останем здрав, јер сам то почео да ценим више него било шта друго, да завршим успешно сезону са ФМП-ом, а онда ћу размишљати о свему осталом. Имам своје циљеве и амбиције, волео бих да се изборим да играм у тимовима у Европи који се боре за трофеје што у домаћим, што у интернационалним такмичењима, то је оно чему тежим и за шта ћу се борити“, закључио је Стефан Лазаревић у интервјуу за Спутњик.
► Славко Вранеш се сећа 6. јануара 2010, Дулетових улазака у свлачионицу и „Часова љубави“
► Богдан Караичић за Спутњик: Саша је причао са Недовићем, дајмо Игору шансу да помогне Србији
► Бивши директор Звезде за Спутњик о странцима у српским клубовима, Радоњићу, новом Кукочу
