Иранска ракетна база, која је јавности представљена почетком јануара, једно је од најмистериознијих објеката у земљи. Систем складиштења оружја у Ирану изузетно је необичан. Због могућих ваздушних удара и саботаже, готово све балистичке и крстареће ракете су скривене под земљом.
Град ракета
Није случајно што се таква складишта називају градом ракета — и готове ракете и фабрике за припрему муниције се налазе у дугим ходницима.
Корпус Чувара Исламске револуције, познат и као Иранска револуционарна гарда, почео је да се припрема за рат са главним геополитичким непријатељем, Сједињеним Државама, почетком 2000-их. Тада у земљи није постојала квалитетна ПВО, распоређена по ешалонима, па су одлучили да оружје за Судњи дан чувају под земљом. Експерти за војну индустрију истичу да се подземни ракетни градови у Ирану не налазе само у близини нуклеарних објеката, већ и на границама са суседним земљама.
Према мишљењу стручњака, Иран има најбезбедније размештање оружја (треба још и доћи до подземног складишта) и најкраће време реаговања. Нова ракетна база, у којој су смештене противбродске крстареће ракете, једна је од најсавременијих структура последњих деценија, не само у Ирану, већ и у читавом свету.
Уско грло
Економски подтекст, о којем се увек расправља у критичним ситуацијама везаним за Иран, једнако је важан за светску стабилност као и за нуклеарно оружје које дата држава има или нема. Географски, земља заузима такву територију да најужа тачка Ормуског мореуза, кроз који пролази до 70 одсто светске нафте произведене у земљама Персијског залива, обухвата само 54 километра. Максимална дубина је само 229 метара. Иранска морнарица користи ову предност. Према речима стручњака, ако буде неопходно Иран може блокирати Ормуски мореуз и потопити у њему чак и бродове попут разарача или носача авиона америчке морнарице.
Иранско ракетно наоружање је тема сталних расправа, али управо ће њиме земља „затварати“ Ормуски мореуз ако се пређе тачка без повратка у међународним односима. Почетком јануара 2021. године врховни командант Револуционарне гарде Хусејин Салами појавио се на церемонији отварања једне од стратешких ракетних база морнарице Револуционарне гарде на обали Персијског залива. У подземним складиштима, чије је снимке показала иранска агенција Сефа (Sepha), налазе се бројне крстареће ракете. Са овим оружјем, морнарица Револуционарне гарде може напасти било који брод.
#IRGC's Navy have unveiled a "Kilometer Long Underground Missile City" for housing Anti-Ship Cruise Missiles. Some reports suggest the base is near the Strait of Hormuz. pic.twitter.com/Fq3PTHtqQW
— Aurora Intel (@AuroraIntel) January 8, 2021
Са овим оружјем, према речима војног експерта за иранско ракетно наоружање Јурија Љамина, Иран је у стању да контролише не само Ормуски мореуз, већ и читав Персијски залив кроз који нафта из земаља произвођача долази до купаца.
„С обзиром на велики број ракета, морнарица ове земље би теоретски могла да потопи или озбиљно оштети многе ратне бродове и друга пловила у том подручју. Ако, не дај Боже, дође до рата, Американци ће покушати да задрже највредније бродове попут носача авиона не у Персијском заливу, већ на одређеној удаљености од иранске обале“, рекао је Љамин.
Оружје кратког и дугог домета
Иранска подземна складишта, за која стручњаци кажу да се највероватније налазе у непосредној близини обале, служе као истурена војна база у случају избијања рата. Добро изграђене подземне структуре, према речима бившег сарадника Главне оперативне управе Генералштаба оружаних снага РФ Петра Шпагина, не могу бити погођене чак ни нуклеарним оружјем.
„Ако су улази и излази у ове објекте изграђени у складу са свим правилима, у шта нема сумње, онда ће у случају рата подземна складишта бити практично немогуће уништити, чак ни нуклеарним оружјем. Макар не оним које САД може преместити у овај регион. Чак и стотине ‘томахавка’ могу бити бескорисне“, истакао је Шпагин.
Снимци које су објавили ирански медији јасно показују да су у подземном вишекилометарском коридору и крстареће ракете, и теретне платформе на које се те ракете могу разместити. Према речима војног експерта Јурија Љамина, Иран у свом наоружању има неколико врста противбродских крстарећих ракета са различитим дометима лансирања.
„На видео снимку је много тога приказано у пролазу. Изблиза су приказане само противбродске ракете кратког домета Наср-1 са дометом до 35 километара, али морнарица Револуционарне гарде има на располагању и јаче оружје. На пример, противбродска ракета Гадер (Ghader) са дометом до 300 километара“, рекао је Љамин.
Посејдонови наследници
У настојању да обезбеди превласт у бици за Ормуски мореуз, Иран је пратио два пута. Први је стварање мале, али брзе флоте. Ракетна пловила и мали бродови „москито флоте“, које држава производи самостално, наоружани су крстарећим ракетама са продорним бојевим главама. Такво оружје је довољно да на дно пошаље не само танкер који је до врха напуњен нафтом, већ и велики ратни брод, на пример разарач класе „Арли Берк“ америчке морнарице.
Photos of the underground missile base in Persian Gulf unveiled by IRGC pic.twitter.com/v4uOx4WJFW
— Reza Khaasteh (@Khaaasteh) January 8, 2021
Други пут се сматра више технолошким и опаснијим за непријатеља. Ракете Гадир (Ghadir), које су приказане на церемонији отварања подземних складишта морнарице Револуционарне гарде, спадају међу најсавременије у региону. Максимална брзина је око две и по хиљаде километара на сат. Висина лета је три метра надморске висине. На основу ових ракета, иранска војска је изградила не само сопствени аналог совјетског комплекса „Бал“, већ и готово исту копију (са изузетком неких детаља) ракетног система „Бастион“.
Три лансирна контејнера на сваком камиону и неколико стотина ракета у сталној борбеној приправности омогућавају Ирану да готово без прекида изведе читав низ напада на ратне бродове и танкере, без обзира на њихов депласман.
Укупно, према различитим проценама, Револуционарна гарда на располагању има најмање десетак различитих модела и модификација противбродских ракета. Њихов квалитет и прецизност нису познати, али снимци испитивања таквих ракета, које је објавила иранска војска, сугеришу да се ракетна индустрија у земљи технолошки приближила најсавременијим ракетама које се створене у касном периоду СССР-а.
То значи, како наводи издање „Лајф“, да Иран (због свог географског положаја) може да уништи било који брод на удаљеним прилазима, а да заправо не распоређује у потпуности сопствену флоту и војску. За америчку (и било коју другу) морнарицу и ваздушне снаге, способност земље да нанесе неприхватљиву штету ударним групама носача авиона може бити кључни разлог за одустајање од војне интервенције.
Прочитајте још:
