После четири године рада на прикупљању необоривих доказа и документације о злочину НАТО-а почињеном према здрављу и животу житеља Србије због коришћења муниције са осиромашеним уранијумом, посао је сасвим приведен крају, каже адвокат Срђан Алексић. Његова адвокатска канцеларија из Ниша од самог почетка се прихватила тешког посла који је од старта личио на немогућу мисију. Остало је, каже, да још један део материјала преведу са италијанског на српски језик.
Пет тужби против НАТО-а, прва у Београду
„Тужбу ћемо предати у среду, 20 јануара. Прво у Београду и још четири тужбе у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Врању. То ће бити појединачне тужбе оних који су оболели, војника, полицајца, официра и резервиста који су били на Косову и Метохији и то ће бити тужба баш против НАТО-а као организације. НАТО има својство правног лица и с обзиром на то имају право и обавезе и пошто су они учествовали у агресији као организација, дужни су да надокнаде штету“, прецизира наш саговорник.
Тужба је, каже, добро припремљена са свим доказима у којима су коришћени радови стручњака за ту област, Института за јавно здравље „Батут“ о оболелима од канцера, али су, каже, од пресудног значаја материјали коришћени у исту сврху у Италији и то што је у адвокатском тиму и његов италијански колега Анђело Фјоре Тартаља.
Пресудна помоћ италијанског адвоката
Он је током две деценије мукотрпног рада успео да докаже везу између НАТО бомби „обогаћених“ осиромашеним уранијумом и оболевања од карцинома италијанских војника који су у то време били стационирани на КиМ и пред италијанским правосуђем је до сада добио 181 пресуду. Од укупно 500 поднетих, 300 је у завршној фази.
Алексић напомиње да се у пратећој документацији за тужбе које ће наредне недеље бити поднете налазе не само пресуде италијанских судова, него и сви налази вештака, извештаји судске медицине, стручњака за експлозив који утврђује каквих је експлозива и колико било на одређеном подручју. Ту је, каже, и неколико правоснажних и извршних пресуда наших судова, као и две Међународног суда за људска права у Стразбуру које се односе на Велику Британију и Турску, које су својим грађанима морале да надокнаде штету. У оба случаја је реч о употреби осиромашеног уранијума и повреди права на живот и здравље њихових грађана, напомиње Алексић.
Прво војска и полиција, после цивили
Он подвлачи да се ове прве тужбе односе на војнике и полицајце, људе који су били ангажовани од стране државе, а да ће касније уследити и друге.
„Накнадно ћемо поднети тужбе за цивиле, људе који живе на територији Косова и Метохије и оне који су живели, а данас живе у централној Србији, као и на територији Врања и југа Србије. Потом ћемо видети и да поднесемо тужбе због гађања такозваних хазард објеката у Београду, Новом Саду, Панчеву, Крагујевцу, Бору, где је комисија Програма заштите животне средине Уједињених нација (УНЕП) то истраживала 2000. године и утврдила да је по здравље опасно живети у тим местима“, каже наш саговорник.
Реч је о објектима хемијске и петрохемијске индустрије, који по међународном ратном праву не смеју да буду бомбардовани.
Шта ако се тужени не одазове
Алексић објашњава шта ће уследити по подношењу првих тужби и какви су рокови:
„Када предамо тужбу, она у року од шест месеци треба да се достави НАТО-у, како је то по закону о парничном поступку, пошто је тужени страна организација. Значи, негде у јуну би било могуће прво рочиште. После ћемо видети како ће НАТО одговорити и како ће се све одвијати. Надам се да ћемо у другој половини године поднети тужбу и за цивиле.“
На питање шта ако се представник НАТО-а не појави на рочишту, он напомиње да по нашем закону о парничном поступку тужени може да добије заступника по службеној дужности и да процес буде настављен. Наш саговорник, међутим, сматра да би било недостојно да представник НАТО-а не дође на суд и да не одговори на све за шта се терети. А колико ће цео процес трајати, зависи, како каже, од тога да ли ће се НАТО као тужена страна појавити у поступку.
Ако буде требало, по правду и у Стразбур
„За годину дана до две године могао би да се оконча предмет, а ми смо ако буде требало, спремни да идемо и до Стразбура. Сматрамо да Србија као европска земља и потписник Повеље о заштити људских права не сме да буде дискриминисана, јер је у односу на 181 већ правоснажну италијанску пресуду у истој ситуацији. Исто је чињенично стање, исти правни положај и сматрам да грађани Србије не би требало да буду дискриминисани и да за нас не важи оно што важи за италијанске војнике“, истиче Алексић.
А на питање Спутњика недавно упућено адвокату Тартаљи какве су шансе да тужбе које он и Алексић припремају добију позитиван епилог, његов одговор је у суштини била порука:
„Исто питање су ми поставили пре 20 година у Италији и знате како је то прошло. Сада треба да будете стрпљиви и имате вере у огроман посао који треба да обавимо.“
