Шредер је подсетио да су много пре догађаја 2014. земље Источне Европе ступиле у Северноатлантски савез и да је то било њихово суверено право – да одлуче да ли ће ући у Европску или НАТО.
„То је њихово право... Међутим, није се овде завршило. Затим је дискусија кренула другим током – и то пре свега због Америке – о пријему Грузије и Украјине у НАТО. То није било ништа друго него стратегија опкољавања Русије, која је тада била много отворенија за сарадњу са Европом, као и са НАТО-ом“, објаснио је Шредер.
Истовремено, бивши канцелар је поновно уједињење Крима са Русијом назвао „кршењем међународног права“.
„Ова тврдња не дотиче питање разлога. Претпоставља се да би се Украјина придружила НАТО-у, како је желела Америка. Тада би Севастопољ, једна од најважнијих морских лука у Русији, завршио на територији западне алијансе“, додао је он.
Што се тиче метода међународног притиска, бивши канцелар санкције сматра неефикасним инструментом, поготово што ниједан руски председник никада неће вратити Крим Кијеву.
„Не видим шта би оне (санкције) требало да постигну“, рекао је Шредер.
У проблематичним ситуацијама позвао је да се тежи дијалогу.
„Само у најређим случајевима притисак делује. Ради се о проналажењу решења путем дијалога“, додао је он.
На коментар новинара да је Русија постала „мафијашка држава“, Шредер је истакао да „такве етикете од њега неће чути“.
Шредер се и раније залагао за укидање антируских санкција, истичући да је сарадња са Москвом посебно неопходна у тренутној економској ситуацији.
Крим је ушао у састав Русије у марту 2014. године, након референдума одржаног после државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто гласача Севастопоља. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом. Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је затворено.
Прочитајте још:
