У ЕУ је, према подацима које је објавио Евростат, на крају другог овогодишњег тромесечја било око 19,2 милиона запослених на одређено време у старосној групи од 20 до 64 година, док их је крајем прошле године било 22,2 милиона.
То значи да се у првој половини ове године број запослених на одређено време у ЕУ смањио за око три милиона или за више од 13 одсто. Пао је и удео запослених на одређено време у укупном броју запослених, и то са 11,6 одсто, колико је износио крајем прошле године – дакле, пре избијања кризе – на 10,2 процента средином ове године, након пролећног затварања, преноси портал „Биз лајф“.
Истовремено, стопа незапослености у ЕУ порасла је са 6,5 одсто, колико је износила крајем 2019. године, на 7,1 одсто крајем јуна ове године. Смањење броја запослених на одређено време, може се закључити из података Евростата, главни је генератор раста незапослености у корона кризи.
Подаци за Хрватску још су гори, с обзиром на то да спада међу чланице ЕУ у којима су уговори на одређено време најзаступљенији. Крајем прошле године 15 одсто укупног броја запослених радило је, показују подаци Евростата, на одређено време, док је њихов удео у укупном броју запослених до средине ове године пао на 12,7 одсто.
Број запослених на одређено време у истом се периоду смањио за готово 40.000, или око 17 одсто. Крајем прошле године уговоре о раду на одређено време, према подацима евростатистичара, имало је 246.000 запослених, а крајем јуна ове године њих 205.000, што значи да је у првој половини године отприлике сваки шести запослени на одређено време у Хрватској остао без посла.
Променама које је на тржиште рада унела пандемија вируса корона посебно су, упозоравају у Евростату, погођени млади. Већина њих ионако је радила на одређено време, а корона криза је довела до значајног пада удела младих радника међу запосленима на одређено време.
Прочитајте и: