Најтеже је писати о љубави, то могу само највећи мајстори писане речи, али понекад се усуде и они који су опчињени снагом античке лепоте љубавних епопеја. Економиста Жижа Радивојевић написала је књигу о љубави изузетних историјиских личности наших простора.
Велике српске љубави
Свака од прича могла би да буде тема романа или филма, а реч је о љубави Иве и Милице Андрић, јавности мање познатој причи о великој љубави Драге Машин и тада будућег академика Богдана Поповића.
Књига доноси и две приче у којима су мајке стале на пут својој деци и уништиле им срећу:
"Мајка Алексе Шантића, била је невероватно искључива, он се никада није оженио, јер је волео само једну жену, Анкицу. Била је католкиња, хтела је да пређе у православље, али његова мајка није могла да пређе преко тога. Заветовала се да ће свадбени вео бити њен самртни покров. Ко би могао да пређе преко тога? Анкица се удала после годину дана, сватови су морали да прођу поред Шантићеве куће", откирва ауторка.
У књизи је испричала и причу о великј младалачкој љубави Вука Караџића, Ружи Тодоровој. Заједно су као деца чували овце, рекао да ће се вртити по њу, али није, јер је оболео, нога му се згрчила, ни пред ким га није било срамота, осим пред њом.
Краљ Милутин и Војислав Илић
Ауторка каже да је њена генерација кроз нашу историју у школи протрчавала, заправо је почињала од 1941. године, евентуално од оснивања Комунистичке партије.
"И оно што није, било је штуро, без лепих прича, без краљева Милутина, Драгутина, само смо их помињали. Ни данас млади не знају да је Србија у оно доба била озбиљна држава, стабилна, озбиљан играч на међународном плану. Да је рецимо краљ Милутин добио за жену Симониду зато што је освојио неке делове Византијског царства. Да не пукне брука, Византијски цар му једао жену у мираз, за оно што је већ освојио", каже ауторка у чијој се књизи нашло место и за Ђурађа Бранковића и Проклету Јерину.
Књига заправо говори о томе како се волело у различитим вековима, јер на ток и исход љубави, каже аутрка, много утиче епоха у којој се родила. Некад су се људи убијали због нечега што би данас било предмет трача уз кафу, таква је прича о Војиславу Илићу који је заволео своју свастику.
"После смрти жене и деце, он је био потпуно изгубљен, једно девојче од 18 година га је подигло, вратило у живот, они су побегли заједно у Сремску Каменицу и тамо живели неко време. Ту видимо однос према жени у то време, кад су се вратили у Београд, њему је то некако и било опроштено, отац га је оженио, а на њу се чаршија обрушила. Свакако је била називана, удали су је за много старијег човека, отишла је из Београда, али је буквално увенула. Изгледа да се од туге може умрети, умрла је са 23 године".
Због Јована Дучића променила живот
О томе да љубав човеку може потпуно да промени живот говори прича о једном од највећих српских песника, Јовану Дучићу и Јованки Јовановић, супрузи једног инжењера на железници. Због Дучића је променила све, остала без брака, деце, преселила се и постала глумица, али је исто тако ушла у пукотине његове душе и срца и пробудила праву љубав. Најлепшу песму написао је инспирисан њом.
Радивојевићева, која је низ љубавних прича из српске историје започела Бановић Страхињом, објашњава да није реч о миту, како многи тврде, да је његова права љубав и необична прича о њеној победи стравичне казне која је чекала сваку неверницу тог доба, истинита.
Скривена српска историја
"Наша писана историја је развлачена, покрадена, оно што је преживело, било је у Народној библиотеци која је бомбардована. Све је изгорело, чак и 24 књиге руком писане у Смедереву, јер га је Јерина градила да буде и културни центар, не само војни, одбрамбени. Али у списима још понешто може да се нађе. Србија је имала 24 рудника сребра, зато је била богата, Деспот Стефан Лазаревић је дао проглас да сви власници морају да дођу на договор, један међу њима помиње и Југ Богдана, иако се сматра да он није историјска личност".
У Емисији "Док анђели спавају" Жижа Радивојевић открива и да је због своје три велике љубави три пута била у браку. Данас је слободна, али делује заљубљено, јер, како каже, у себи носи све лепо што је преживела. Данас ужива у другачијој љубави, према ћерки и унуки, али и даље верује у љубав и заједништво, у брак и заједнички живот.
