Стратегија, представљена у нацрту предлога, ослања се на јачање међународне улоге евра, истовремено смањујући ослањање на амерички долар, наводи се. Овај потез се сматра потенцијално корисним за ублажавање утицаја финансијских ризика, укључујући смањење рањивости европског блока на америчке санкције.
„Вантериторијална примена једностраних санкција трећим земаљама озбиљно је утицала на способност ЕУ и њених држава чланица да унапреде спољнополитичке циљеве, поштују међународне споразуме и управљају билатералним односима са санкционисаним земљама“, наводи се у документу.
О плану, који подстиче „отвореност, снагу и отпорност“, раније је известио Фајненшел тајмс, а укључује мере које омогућавају већу контролу страних потеза.
„Понекад су једностране акције трећих земаља угрожавале легитимну трговину и инвестиције компанија из ЕУ са другим земљама“.
У нацрту се истиче и да је пад вредности европских залиха повећао ризик од преузимања неких стратешких фирми услед пандемије корона вируса, која је направила пустош на глобалним тржиштима и зауставила економски раст.
Документ, који би Европска комисија требало да усвоји 19. јануара уочи инаугурације изабраног америчког председника Џоа Бајдена, није коначан и вероватно ће бити проширен.
Све ово је подстакнуто мноштвом казнених мера које је најавила администрација одлазећег америчког председника Доналда Трампа.
Санкције које је Вашингтон увео појединцима и земљама, укључујући Кину, Иран, Русију, Северну Кореју и Венецуелу, имале су утицај на компаније и платне услуге широм света.
У случају Кине, тензије су ескалирале када је одлазећи председник појачао притисак на ту земљу последњих недеља. Нова ограничења уследила су након дуготрајног трговинског рата, подстакнутог у последњих годину дана разменом узавреле реторике због тврдњи о пореклу вируса корона.
Амерички Стејт департмент увео је нова рестрикције низу кинеских актера у покушају да „одбрани“ интересе држава Јужнокинеског мора и њихове захтеве, рекао је 14. јануара амерички државни секретар Мајк Помпео.
САД су такође скинуле три кинеске компаније са Њујоршке берзе и одлучиле да произвођача паметних телефона „Шаоми“ додају на црну листу кинеских компанија због наводних веза са војним сектором Пекинга.
У изјави за АФП, „Шаоми“ је снажно негирао оптужбе.
Осим ове, нова забрана погодила је и осам других кинеских компаније, поред већ дуготрајног „рата“ који Америка због 5Г мреже води са компанијом „Хуавеј“.
У мају 2019. године америчко Министарство трговине забранило је „Хуавеју“ и компанијама које су са њим повезане да обављају било какве послове са америчким компанијама, позивајући се на безбедносне проблеме.
Ту је и нова серија санкција против Исламске Републике Иран покренута крајем 2020, а вршен је притисак на државе ЕУ да напусте алтернативни систем плаћања који треба да заштити европску трговину са Ираном од америчких санкција.
У лето 2020. Европска централна банка (ЕЦБ) поздравила је одлуку 16 европских банака да покрену Европску иницијативу за плаћање, која за циљ има стварање јединственог решења плаћања за потрошаче и трговце широм Европе.
Далекосежни планови за смањење зависности Европске уније од америчког долара били су наведени још 2018. године.
Блок је настојао да ојача своју способност вођења независне спољне политике, која би била мање изложена америчким санкцијама.
У то време, потреба се наводила у контексту претње казненим секундарним санкцијама САД-а усмереним ка европским фирмама због инвестиција у Иран.
Предложене мере су укључивале употребу евра као подразумеване валуте у енергетским уговорима договореним између држава чланица ЕУ и трећих земаља. Такође је предложено да се за сирову нафту створе референтне цене деноминоване у еврима
„Шира употреба евра у глобалној економији даје важан потенцијал за бољу заштиту европских грађана и компанија од спољних шокова и чине међународне финансије и монетарни систем отпорнијим“, рекао је комесар ЕУ за економске послове Пјер Московици.
