На то указује саговорник Спутњика, консултант за страна улагања и добар познавалац америчког начина пословања, Махмуд Бушатлија, који напомиње да се за тим моделом најчешће потеже у кризним ситуацијама.
„Тејлор гитарс“, додуше, нису у кризи. Фирма која постоји 47 година и има 1200 запослених, у 2019. је произвела 170.000 гитара и имала приход од 122,4 милиона долара. У априлу 2020. године компанија Мјузик трејдс их је у годишњој студији рангирала као 15. добављача инструмената у Северној Америци.
Тренутно имају наруџбине за 125.000 гитара, а само у једном дану у децембру примили су поруџбине у износу од 17,4 милиона долара.
Америчка компанија акције поделила радницима
Суоснивачи фирме „Тејлор гитарс“, Боб Тејлор и Курт Листуг су, међутим, ових дана објавили да су се одлучили за спровођење ЕСОП-а ( Employee Stock Ownership Plan), плана за власништво запослених над акцијама, који би, како сматрају, компанији требало да омогући независност на дуже стазе. Објаснили су да желе на време да утру пут будућности компаније у чији су производ уградили пуно љубави и ентузијазма, како би она наставила да ради и када се ускоро повуку у пензију. Оценили су да решење није у продаји другој компанији, нит у довођењу стратешког партнера.
Бушатлија објашњава да је преношење акција запосленима један од елемената управљања капиталом и преношење тог капитала на оне који стварају профит. Чак и велика предузећа, велика акционараска друштва, повремено имају обичај да на тржишту откупљују своје акције да им не би пала вредност. Зависно од државе до државе, или од берзе до берзе, одређено је време током кога могу да задрже те акције, пошто закон не дозвољава да фирма има своје акције.
„Након тога те морају или да пониште и тај капитал да поделе акционарима, или да га потпуно искључе, да отпишу капитал који је у тим акцијама у власништву фирме. Тада се користи тај механизам који значи стимулацију радника“, каже наш саговорник.
Управљање ипак ван домашаја
Сви они који раде имају право на одређене бонусе на крају године и поделе им се неке паре из профита, или им се, како прецизира, дају те акције.
„У принципу, те акције не могу да утичу на управљање предузећа, али ако хоћете смислено да поделите акције предузећа, онда ћете прво претворити један део акција у преференцијалне, које немају право управљања, него само имају фиксни приход и ти акционари се прво исплате. На тај начин ви практично вежете раднике за предузеће“, објашњава Бушатлија.
Он напомиње да се када се акције поделе запосленима тада одреди и њихова цена и они касније ако желе да их продају не могу да се позивају на берзанске цене у том тренутку. Уколико хоће да их продају прво морају да их понуде већинским власницима по тој унапред установљеној цени.
То је, како каже, један механизам који је врло сложен, али је и врло оперативан, јер фирме, поготово у кризним ситуацијама, морају на неки начин да задрже лојалност радника, између осталог и зато што они не могу одмах да продају те акције.
Некоме може само да заличи на социјализам
Уз то, до продаје акција може да дође тек пошто запослени испуни одређене услове, пре свега пошто у фирми проведе одређени број година, када одлази у пензију, или даје отказ. Радници тада не могу са собом да понесу акције, већ само новац који су од компаније добили за њих.
То што су акције подељене свим запосленим у фирми може некоме само да личи на социјализам, каже Бушатлија и додаје:
„Нема то везе са социјализмом. То је чисти капитализам. Ако хоћете раднику да дате акције то је увлачење радника у капитал, а то је потпуно супротно од социјализма. То се практиковало још у 19. веку у Енглеској и Немачкој. Чак фирма као што је 'Круп', која је била искључиво у власништву фамилије, у неким моментима је поделила акције и радницима тако да ту није ништа чудно“, истиче саговорник Спутњика.
На то указује и чињеница да се овим потезом фирма „Тејлор гитарс“ само придружила другим успешним компанијама које послују по ЕСОП-у, међу којима су и Клиф бар енд компани, Кинг Артур флаур бејкинг компанија, В.Л. Гор енд Асосијејтс...
Американци ће тек трагати за новим формама
Бушатлија, уз то, напомиње, да ће се тек појављивати неке потпуно нове форме пословања јер је, како каже, америчка привреда у прилично тешкој ситуацији.
Америчка економија по номиналном БДП-у јесте прва на свету, али само захваљујући томе што се више од 60 одсто профита у Америци у току године оствари на финансијском тржишту и то у маси даје огроман БДП. Али када гледате БДП по паритету куповне моћи ту су Кинези већ неколико година значајно испред Америке, јер имају 95 одсто своје економије у производњи, подсећа он.
Наш саговорник, такође, напомиње да ће Американци у периоду који следи, да ли ће то бити за пет или више година, али сигурно морати да се прилагођавају чињеници да долар губи позицију једине озбиљне валуте која замењеује злато. Нафта и оружје, два тржишта која су потпуно била у рукама долара, више то нису, јер је почело да се тргује у националним валутама и то између великих земаља какве су Индија и Русија, Кина и Саудијска Арабија, напомиње Бушатлија.
„Американци ће морати да буду много креативнији него до сада. Они су били креативни у стварању лажног новца, односно финансијских дериварта, али сада ће морати да смишљају организационе форме и неки заштитини механизам јер они све више зависе од долара у Америци, а не од долара у свету и то је процес који се више не може зауставити“, изричит је Бушатлија.
