„Иако је 2020. година требало да буде једна од преткретница ЕУ политике проширења, година је завршена са агедном проширења разбијеном у парампарчад“, наводи се у последњем извештају Центра за европске политичке студије (ЦЕПС) из Брисела.
Аутор извештаја Ерван Фуере у анализи наглашава да су обновљена методологија приступног процеса, „зелено светло“ за отварање приступних преговора Северне Македоније и Албаније и Загребачки самит лидера ЕУ и Западног Балкана означили позитивну путању за политику проширења која је, до краја године, због бугарског вета на преговоре о притупању са Скопљем, „ударила о зид“.
„Реалност је та да је бугарски вето само нагласио недоследности ЕУ приступа Западном Балкану и његовој европској перспективи. Посвећеност европској перспективи Западног Балкана, иако често помињана у званичним документима ЕУ, остаје млака, а већина земаља чланица је неодлучна да се ангажују у том правцу, што осликава став јавног мњења у неким чланицама о даљем ширењу ЕУ“, наводи се у извештају, пренео је Танјуг.
ЦЕПС оцењује да је и поред настојања Европске комисије да појача кредибилитет приступног процеса и пружи му „јаче политичко вођство“, процес постао „сенка онога што је био претходних декада када је словио за најуспешњу спољну политику ЕУ“.
Као пример наводи се чињенице да је Црна Гора успела да затвори само три поглавља за исти период који је Хрватској био потребан да затвори комплетне преговоре о приступању.
Додаје се да је покушај Бугарске да инсистирањем на историјској ревизији македонског идентитета убаци историју у приступни процес, довео до „подривања приступних критеријума“, али и „игнорисања 70-годишњег искуства ЕУ базираног на превазилажењу прошлости, помирењу и владавини права“.
У ЦЕПС упозоравају да ће се „овај најновији неуспех“, уколико остане неоспорен, „поновити у безброј других случајева“ на Западном Балкану, укључујући и Србију.
„Регија је препуна спорова, било да се ради о територији, правима или чак постојању националних мањина или о националности дате историјске личности. Било који од њих може лако постати узрок нестабилности или сукоба ако се не каналише правилно. Захтеви за поделу или прерасподелу територија могли би да отворе Пандорину кутију широм региона“, упозорава се у извештају.
Указује се да је решавање ових случајева једино могуће укључивањем земаља чланица ЕУ у посредовање које би требало да се „одвија паралелно, а не као предуслов за почетак приступних преговора“.
Додаје се да би ЕУ требало да искористи и друге инструменте који јој стоје на располагању за промоцију дијалога, сарадњу међу историчарима и неговање мрежа организација цивилног друштва које раде на промоцији помирења.
„У питању је кредибилитет ЕУ и њена способност да ефикасно делује у најближем суседству“, закључује се у извештају ЦЕПС.
Прочитајте још:
- Критика из ЕУ: Стање у Србији се погоршава
- Србија изненада добила шансу од ЕУ да брине о сопственим интересима
- Бивши хрватски министар: Србији још не смемо дати зелено светло за улазак у ЕУ
