Бојазан изазива напетост између држава које су ангажоване на изградњи гасовода, а то, како објашњавају у руској компанији, може да утиче на позицију управних органа.
„У изузетним случајевима, а то обухвата и политичке притиске, такве промене могу да доведу до обустављања или одустајања од пројекта“, наводи се у меморандуму.
„Гаспром“ не искључује да би у случају таквог развоја ситуације компанија могла да буде суочена са финансијским потраживањима подизвођача.
Стручњаци, међутим, указују да се ради о формалности, јер су компаније у таквим документима дужне да инвеститорима укажу на све потенцијалне ризике.
Аналитичар Ана Бутко указује да ово није први пут да је компанија указала на ризик од обустављања или потпуног одустајања од пројекта у меморандуму о евробондовима. Према њеном мишљењу, такви упозорење не треба тумачити као аларм „Гаспрома“.
„Није могуће искључити могућност да дође до таквог развоја догађаја, имајући у воду став Америке и проширивање санкција које се односе на пројекат. У основном сценарију и даље се оријентишемо према изјавама менаџмента компаније и очекујемо да пројекат буде реализован“, рекла је Бутко.
Да је реч о формалном саопштењу сматра и директор одељења агенције „Фич“ за природне ресурсе и сировине Дмитриј Маринченко.
„У меморандуму о евробондовима компаније су дужне да обавесте инвеститоре о свим могућим ризицима. Очигледно је да су санкције и геополитика ризик за тај пројекат“, рекао је он.
Подсетимо, раније је немачки лист „Ханделсблат“ саопштио да Вашингтон планира да уведе санкције против брода за полагање цеви „Фортуне“ и компаније „КВТ-Рус“ – власника брода.
Уследила је и реакција из Берлина. Немачка је разочарана одлуком САД, поручили су из Министарства економије.
Руски сенатор Константин Косачов такође је коментарисао намеру америчких власти, истичући да се ради о покушају Вашингтона да очува ако не монопол у тој области онда бар кључни удео на гасном тржишту у Европи.
Реаговао је и Кремљ.
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. У изградњи гасовода учествују бројне европске компаније.
САД су у децембру 2019. године увеле гасоводу санкције, због чега је швајцарски „Олсиз“ био принуђен да заустави радове на полагању цеви.
Против изградње гасовода „Северни ток 2“ активно се бори Украјина, која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, као и бројне европске земље, укључујући Пољску, Летонију и Литванију, а такође и Сједињене Америчке Државе, које желе да продају свој течни природни гас у ЕУ.
