„То је непоштена конкуренција, то је покушај да се очува ако не монопол за Америку онда свакако кључна улога на гасном тржишту у Европи“, рекао је сенатор.
Он је подсетио да су три милијарде долара буџета Украјине у ствари приходи од транзита гаса а ако „Северни ток 2“ почне са радом Украјина би могла да остане без значајног дела тог прихода.
„Шта то значи? Да ће неко од покровитеља садашње Украјине морати да обезбеди те три милијарде... Зато сматрам да ти потези нису толико мотивисани неприхватањем неких поступака Русије колико се ради о чистом рачуну, одсуству жеље да се плаћају туђи рачуни и потреба да се за себе заради више“, оценио је Косачов.
Подсетимо, раније је немачки лист „Ханделсблат“ саопштио да Вашингтон планира да уведе санкције против „Фортуне“ и компаније „КВТ-Рус“ – власника брода.
Уследила је и реакција из Берлина. Немачка је разочарана одлуком САД, поручили су из Министарства економије.
Пројекат „Северни ток 2“
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. У изградњи гасовода учествују бројне европске компаније.
САД су у децембру 2019. године увеле гасоводу санкције, због чега је швајцарски „Олсиз“ био принуђен да заустави радове на полагању цеви.
Радови су настављени годину дана касније – у децембру 2020. брод „Фортуна“ положио је 2,6 километара цеви у немачким водама.
Након тога је, према подацима „Норд стрима 2 АГ“, остало недовршено око 148 километара цевовода од укупне дужине његова два крака од 2.460 километара: остало је 120 километара у данским водама и око 28 километара у немачким водама.
Данске власти одобриле су полагање цеви уз помоћ „Фортуне“ од 15. јануара, а немачка дозвола за овај брод важи до краја маја.
Против изградње гасовода „Северни ток 2“ активно се бори Украјина, која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, као и бројне европске земље, укључујући Пољску, Летонију и Литванију, а такође и Сједињене Америчке Државе, које желе да продају свој течни природни гас у ЕУ.
Прочитајте још:
