Позивајући се на изворе у Европској комисији, Фајненшел тајмс је објавио да Европска унија планира да се бори против "владавине долара" на светским тржиштима. ЕУ, како се наводи, жели да превлада потешкоће с којима се суочила за време Трамповог мандата и пројекат слабљења доминације долара планира да покрене са инаугурацијом изабраног америчког председника Џоа Бајдена.
ЕУ би да изаће на мегдан долару
„Године Трамповог председништва откриле су наше рањивости и морамо их уклонити ... Говоримо о месту Европске уније у свету: о способности да имамо довољну економску и финансијску моћ", цитирао је реномирани британски пословни часопис извор из Европске комисије.
ЕУ је указала на потребу проналажења начина за јачање улоге евра у светској арени - посебно кроз лекције научене из пандемије коронавируса. Има ли међутим, еврозона како је сад устројена,такве механизме?
Ђукић у изјави Спутњику, објашњава зашто је скептичан по питању најаве која је стигла из Брисела. Сви аргументи су како каже, на страни долара. Када је реч о прекограничним зајмовима и емисији дужничких хартија од вредности, 50 одсто свих тих трансакција је деноминовано у америчким доларима. С друге стране, 60 одсто девизних резерви у свету је у доларима, а око половине међународне трговине се фактурише у америчким доларима.
„То само говори да уколико Европска комисија предузме оперативне мере које би ишле у прилог већој улози евра, о којима још ништа не знамо, тај процес ће ићи врло, врло споро. Требаће десет година и дуже, а разлози за то су нарочито након ковида још убедљивији“, сматра наш саговорник.
Фед као светска централна банка
Он напомиње да је у време пандемије Фед, односно америчка централна банка, де факто преузела улогу светске централне банке и то кроз два механизма. Први је, како објашњава, везан за чињеницу да су они спречили колапс не само америчког финансијског система када су у марту прошле године муњевито упумпали ликвидност у систем, дајући могућност свима којима требају долари да дођу до њих. Друго, нови фискални пакет који треба да се усвоји у Сенату од 1.800 милијарди долара ће значити да ће америчка привреда бити погурана да направи већу стопу економског раста и да ће се одложено дејство тога осетити 2022. године и надаље.
Уз то, каже он, Фед апсолутно контролише све оне који су се задужили у доларима да не би дошли на ивицу банкрота када каматне стопе почну полако да се повећавају. Они који су се задужили у доларима биће зависни од понашања Феда и у интересу им је, каже он, да долар не буде тако јак према евру и да и даље слаби према валути еврозоне.
Он сматра да се слабљење долара у односу на евро може очекивати и током 2021. године, а делом и 2022.
Ништа без фискалне централизације
Ђукић подсећа да су купци америчких државних хартија од вредности пре избијања пандемије били инвеститори из великог броја најразличитијих земаља, почев од Кине и да би нагло слабљење долара оставило негативне ефекте на укупну светску привреду.
На питање како онда то ЕУ мисли да њена привреда и валута заузму значајније место на светском тржишту, Ђукић нема дилему:
„Јачање моћи одрђене валуте, у овом случају евра, на дуже стазе може бити засновано само на монетарном аранжману који, између осталог, претпоставља да фискална страна буде решена на начин као што је у федералним државама, попут САД-а. То подразумева и постојање интервенционог механизма како би се решавали проблеми неједнаке конкурентности појединих земаља чланица еврозоне“.
Посебно је, каже битно, да постоји могућност интервенције у ванредним околностима са једног места, а то значи фискалну централизацију. То, међутим, судећи по томе како се изјашњавају владајуће политичке структуре ЕУ, апсолутно није могуће очекивати у блиској будућности, истиче он, напомињући да су се оштре разлике међу чланицама још продубиле у односу на оне током претходне финансијске кризе из 2008.
Разлике у еврозони не обећавају
Без оштре централизације не може се очекивати да се оснажи улога евра у међународним трансакцијама. Ниједна друга мера не може да превазиђе тај проблем када се оперише једном валутом, кредитира њом, а разлике међу земљама у њиховом релном сектору су толико велике не само по питању конкурентности, већ и јавних финансија, истиче профеор банкарства на Економском факултету.
Ђукић подсећа да се у ЕУ о намери јачања њене валуте и привреде говори већ скоро две деценије, али и напомиње:
„Оно што је кључно, никада није постојала политичка сагласност или воља свих актера да се тако нешто реши, а две последње кризе светских размера су тај јаз само још више продубиле и некадашња теза о еврозони у две брзине се све више заоштрава. Они су пред основним проблемом да ако неко хоће и да напусти еврозону, механизам је тако постављен да је то готово немогуће. Те земље су постале заробљеници монетарне уније где некима никада и није било место гледајући стриктно економске критеријуме, а не политичке жеље“, закључио је саговорник Спутњика.
