„Имам утисак да и код новог председника Бајдена и у Демократској странци, нарочито после догађаја од 6. јануара, влада у великој мери осветничко расположење, како према Доналду Трампу лично, тако и према ономе што је радио у претходне четири године. Тих првих дана за очекивати је да председничким декретима Бајден поништи оно што је заправо и најлакше анулирати из Трамповог мандата, а што су демократе и он сам најављивали у предизборној кампањи. У том смислу најједноставније је вратити Сједињене Америчке Државе у Светску здравствену организацију, одакле је Трамп повукао Америку током пандемије корона вируса, али и поново вратити САД у Париски климатски споразум, што је одавно жеља демократа“, сматра Адамовић.
Такође, како додаје, нова администрација већ остварује контакте и ради на повратку Америке у споразум о нуклеарном програму Ирана, што је наслеђе из периода када је на челу САД био Барак Обама.
Бајден поништава политичко наслеђе Доналда Трампа
„Наравно, из перспективе нове администрације неопходно је демонтирати и оно што је учинио Доналд Трамп на плану имигрантске политике, па очекујем да ће нова администрација зауставити изградњу зида на граници са Мексиком и биће благонаклонији према онима који имају намеру да у наредном периоду уђу у САД. Такође, својим мерама ће легализовати боравак десетина милиона илегалних миграната који су већ у Америци и мислим да се тај план налази на високом месту у агенди Демократске странке. Они наиме резонују да би им легализација илегалних миграната била од велике користи, јер би то заправо били њихови нови гласачи који би им омогућили да, у будућности, без проблема освоје власт“, напомиње Адамовић.
Трн у оку новој администрацији је, напомиње Адамовић, и наслеђе Доналда Трампа када је у питању Врховни суд. Како је најављено, у другој недељи председниковања Бајден ће предузети мере које се тичу реформе правосудног система.
„Трамп је успео да у Врховни суд уведе троје конзервативних судија. Постоје планови демократа, о чему су они избегавали током кампање да говоре, да се број судија у том телу са девет повећа на 15, како би демократе повратиле већину“, каже наш саговорник.
Како наводи, новој администрацији је важно и да на спољнополитичком плану поништи неке од политика Доналда Трампа, па ће неки од првих корака сасвим сигурно ићи у том правцу.
„Мислим да ће Бајденова администрација заузети оштар и претећи став према Руској Федерацији, имајући у виду да је Русија идентификована као највећа претња Сједињеним Државама, а током Трамповог мандата демократе су га изнова спречавале да побољша односе Москве и Вашингтона. Биће занимљиво видети и какав ће став нова администрација заузети и према Кини, Турској, Северној Кореји, Индији и Египту“, указује историчар и спољнополитички аналитичар.
Сарадња са ЕУ
Према речима аналитичара Бранка Павловића, Џозеф Бајден ће својим потезима покушати да, између осталог, успостави сарадњу са Европском унијом и њеним кључним државама, враћајући се у седло неког ко „предводи“ слободни свет.
„Бајден може, сасвим сигурно, да врати Америку ономе што су трансатлантске интеграције, затим у пацифичке трговинске и инвестиционе послове, као и у споразум са Ираном, дакле да повуче низ потеза око којих су САД сагласне са ЕУ. Међутим, ствари су отишле много далеко и у другом кораку, када се заврши тај маркетиншки чин којим ће се слати порука да је претходни период био „ексцес“, а да се Америка сада враћа на лидерску позицију са земљама ЕУ као својим кључним савезницима, на површину ће избити дубоке, структурне противуречности између интереса Уније и Америке. Оне се пре свега односе на релацију односа према Кини и Русији, јер су интереси Европске уније потпуно супротни амбицијама Америке да битно заоштри односе са тим земљама“, уверен је Павловић.
У том смислу, како каже, важно је направити разлику између онога што је маркетинг и стварних проблема Америке.
Према наводима Бајденовог будућег шефа кабинета Рона Клејна, нови председник ће одмах после инаугурације, у среду, почети да доноси председничке уредбе с намером да промени бројне политике, не чекајући Конгрес САД у којем његова Демократска странка контролише оба дома.
Он ће првог дана укинути забрану уласка у САД за држављане неких већински муслиманских земаља, поднети захтев да се САД поново прикључе Париском споразуму о климатским променама, и наложити обавезно ношење маски у федералним објектима и током путовања између савезних држава.
Другог дана на дужности Бајден ће потписати уредбе које се тичу пандемије корона вируса, а укључују поновно отварање школа и компанија и масовније тестирање на корона вирус. Бајден ће у петак донети уредбе о новчаној помоћи онима који су погођени економским последицама пандемије. Међутим, за „потпуно остварење" Бајденових циљева биће потребна и сагласност Конгреса који треба да одобри план за помоћ током пандемије, вредан 1.900 милијарди долара.
