„Овај дан је полазна тачка у најновијој историји републике. Управо ваша политичка мудрост и одлучност, ваш избор омогућили су да се очува мир, узајамно разумевање и слога у родној земљи, као и да се постави правни основ за одржавање општекримског референдума 16. марта 2014. године и да се врати кући – у Русију“, наведено је у обраћању Константинова Кримљанима поводом 30. годишњице првог кримског референдума о државном и правном статусу полуострва.
Према његовим речима, тај референдум постао је одговор Кримљана на изазове растуће политичке кризе у коју је Совјетски Савез убрзо тонуо.
„Жеља за очувањем државног јединства, за супротстављање национализму који се уздизао и процесима суверенизације постали су основа за доношење верификоване политичке одлуке о одржавању првог народног изјашњавања у Совјетском Савезу“, истакао је шеф парламента.
Кримско пролеће довршило путовање полуострва ка Русији
С тим у вези, лидер Крима Сергеј Аксјонов је рекао да су догађаји „Кримског пролећа“ и референдум на Криму 2014. године заокружили путовање полуострва до своје отаџбине, које је започето пре 30 година, заједно са резултатима референдума о обнављању статуса полуострва у саставу Савезне државе.
„Победа 'Кримског пролећа' довршила је наше путовање ка отаџбини које је започето у јануару 1991. године“, додао је он.
Аксјонов је истакао да су резултати изјашњавања Кримљана показали дубоки легитимитет историјског процеса - резултати два кримска референдума, у размаку од 23 године, готово потпуно су се поклопили (око 97 одсто њих подржало је поновно уједињење са Русијом у марту 2014. године).
„Јануарски референдум не само да је постао први у СССР-у, већ је наставио и националне традиције демократије, које потичу из доба древног руског савета. У светлу деградације западних демократских институција, као и догађаја везаних за изборе у Сједињеним Америчким Државама, наши референдуми изгледају као мерило демократије. И то је није лепа метафора, већ чињеница“, нагласио је Аксјонов.
Подсетимо, 20. јануара 1991. године одржан је референдум о државном и правном статусу Крима, на којем је већина становника полуострва подржала обнављање аутономног статуса региона као републике-субјекта Совјетског Савеза и потписнице Савезног споразума. Излазност је премашила 83 одсто, а више од 93 одсто учесника подржало је обнављање аутономије републике у саставу СССР-а.
Крим је ушао у састав Русије у марту 2014. године, након референдума одржаног после државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто гласача Севастопоља. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом. Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је затворено.
Прочитајте још:
- Руски посланик Шредеру: Уједињење Крима са Русијом ─ жеља за повратком кући
- Шта Украјина жели да постигне самитом „Кримске платформе“
- Лидер Крима: Нико и ништа неће помоћи Кијеву да поврати полуострво