Рохани је поручио да ће Иран, ако се Вашингтон буде вратио нуклеарном споразуму који је Трампова администрација напустила 2018. године, у потпуности поштовати договорене обавезе.
Техеран позива Америку да се врати споразуму
Према речима Горана Радосављевића, генералног секретара Националног нафтног комитета Србије, тржиште нафте се у другој половини 2020. године полако опорављало, али је и даље осетљиво на шокове, па било какво повећање производње може, генерално, да утиче на цене. То смо, како каже, видели већ на почетку ове године када је само изјава министра за нафту Саудијске Арабије да се они у јануару неће држати своје квоте за производњу, била довољна да цена нафте неколико дана скочи са 48 на 55 долара.
„У овом тренутку тражња се полако стабилизује, а процењује се да би тражња овде године могла да буде између 95 и 100 милиона барела нафте дневно. Међутим, ако се остваре процене светског раста у овој години, та тражња би могла бити и нешто већа. У овом тренутку, с обзиром на то да се одређени сектори који су били велики потрошачи нафте попут авиотранспорта и неких других сектора још нису у потпуности опоравили, цену чува односно држи је стабилном договор у ОПЕК-у о редукцији производње. Дакле, иако је у оваквој ситуацији тешко пројектовати цену, процена великих кућа које се тиме баве је да би ове године цена нафте могла да се креће у распону између 55 и 65 долара“, објашњава наш саговорник.
У том смислу, како каже, враћање Ирана у кратком року не би значајно променило понуду на светском тржишту, па тиме ни цену.
„Ако ни због чега другог онда из разлога што се не може преко ноћи покренути сама производња сирове нафте у Ирану. Такође, тамо већ дуго година изостају инвестиције. Тешко је у овом тренутку рећи каква је заиста ситуација у тој земљи, али сећам се да смо у Београду 2017. године имали конференцију на којој су учествовали и гости из Ирана који су причали о њиховим потребама за инвестицијама у наредних десет година да би се они, у неком средњерочном периоду вратили на неки свој ниво производње који су имали пре санкција, када је Иран био у првих пет произвођача“, напомиње Радосављевић.
Иран је, додаје наш саговорник, данас готово безначајни произвођач нафте на светској сцени, па његово повратак на тржиште у кратком року не би довео до великог скока у понуди.
Ирану требају инвестиције, али и време
„Услед дугогодишњег недостатка инвестиција у производне капацитете и застарелости постојећих, било би потребно неколико година да се Иран приближи нивоу производње који је имао пре санкција. Међутим, у неком средњем року, са повећањем инвестиција, Иран би производио све више и више нафте. Ту опет долазимо до другог питања. Наиме, Иран је такође чланица ОПЕК-а, па у овом тренутку није јасно како би се картел понашао према Ирану, с обзиром на то да су неке друге чланице попут Ирака и неких других земаља тражиле изузеће од смањења производње, јер готово у потпуности финансирају своју економију из нафте“, указује Радосављевић.
У сваком случају, закључује за Спутњик Горан Радосављевић, било би добро да се Америка врати у споразум о нуклеарном програму Ирана, јер би такав потез дугорочно стабилизовао тржиште.
Портпаролка Беле куће, Џен Псаки, изјавила је да САД планирају да продуже и појачају нуклеарна ограничења према Ирану дипломатским путем и да ће ова тема бити део разговора председника Џоа Бајдена са страним савезницима.
Бајден је, наиме, рекао да „уколико Техеран настави са стриктним поштовањем нуклеарног споразума из 2015. године - према којем је Ирану забрањен нуклеарни програм, а заузврат би овој земљи биле укинуте санкције - Вашингтон ће поштовати споразум такође“, пренели су британски медији.
„Председник је јасно ставио до знања да кроз дипломатију САД желе да продуже и појачају забрану Ирану (по питању нуклеарног програма) и да реши друга важна питања. Иран мора да настави да сарађује по питању нуклеарног ограничења према споразуму”, рекла је Псаки.
